Учитељ

Т

ВЛАДИСЛАВ ПОПОВИЋ

УЧИТЕЉ ГРАЂАНСКЕ ШКОЛЕ У ПЕНЗИЈИ

рођен 1 октобра 1856 године, умро 16 јуна 1899 године у Лозници.

Покојни Владислав рођен је у селу Мајдану окр. рудничког. Основну школу свршио је у месту рођења, а гимназију учио јеу Чачку и Београду. По свршетку 5 разр. гимназије, отишао је у земљорадничко-шумарску школу у Пожаревац, коју је учио 8 године, али због веких неприлика пређе у „Учитељску“ школу у Београду, коју и доврши 1881 године, и постаде учитељ основне школе. Учитељовао је 17 год. у овим местима: Обреновцу, Марковцу, Бачини, Шапцу, Мајуру, Липолисту, Брасини, Јадранској Лешници, увек са одличним успехом. Кад је у Лозници отворена, грађанска школа, он је постао први њен учитељ.

Али болест, која му се још пре 5—6 година у срце уселила, и која обично прати трудни али племенити учитељски посао, на томе га је послу и савладала и у кревет оборила, и после 4 месечног тешког боловања, смиловала се његовој доброј души, и уклонила је из овог мучног света и одвела је у тихо пристаниште, Богу, вечној истини, камо је целог свог века тежила.

Њега оплакује његова супруга, мила родбина, искрени другови и пријатељи, и хиљаде његових ученика. Успомена на његово племенито врце, и на његова примерна дела дуго ће остати још међу свима.

Школски надзорник који се тога дана десио у Лозници, на дан смрти, изјавио је са учитељима лозничким његовој супрузи, саучешће у жалости. Учитељи и учитељице положили су венац на одар покојников, и покојника из стана на рукама изнели, а- при погребу опростили ву се са покојником гг. Андрија В. Станојевић, учитељ. грађ. шк. лозничке, и Влада Илић адвокат, из Лознице.

Покојник је увек био редовни члан учитељског удружења.

Бог да му душу прости.

—#евее———