Учитељ

2 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

пирка око тога питања. Док су једни отворено тражили: да школски надзорници могу бити само професори учитељских. школа, други су захтевали, да се то питање реши у корист учитеља народних школа. 'ТГрећи су, пак, ударали средином и тражили, да се за надзорнике могу постављати само учи" тељи грађанских школа.

После дугога ломљења, дошла је Француска влада до позитивних резултата, п донела је месеца јануара 1897. год. у својој скупштини закључак: да сваки учитељ осн. школе може: постати школским надзорником, пошто положи прописани испит, Од школских надзорника такви учитељи могу постајати проФесорима учитељских семинара, опет после законских испита.

Како је ово питање решено у Француској, тако је скоро: и у већини других и осталих напреднијих држава.

И у нас је ово пштање решено нешто налик на ово. Желети је само да се и у нас што пре пропишу испити, како за сталне школске надзорнике, тако и за учитеље грађанских школа, На тај ћемо начин само добити не само довољан број простих практичара него и теоретичара, којима још воља за послом није малаксала, и којима тежња за усавршнавањем није престала.

Како стојимо сада у почетку у опште ва учитељима грађанских школа, тако је у неколико и са надзором школским. И онда је Главни Одбор Учитељског удружења био у пуноме праву, када је решио: да се на шеснаестој учитељској скупштини расправља питање о томе: „Какав треба да је зколски надзорник према школи и учитељу...“

Од ваљане обраде овога питања, имаће велике користи како стални надзорници тако и ми учитељи, а највише наша народна настава на којој смо ми непосредви радници.

__ Да обрадим ово питање како ваља, и како сам мислио да га треба обрадити, служио сам се поред свога искуства и својих мисли, још и разноврсним чланцима и делима из наше и стране педагошке књижевности, а није ми било зазорно при-