Учитељ

ЈЕДНА ШКОЛА 95

на како треба и почела да ради, а 1851. Омер-паша, велики сераскер нареди српској општини, да се збаци учитељ школски Спир. Рајковић, јер је аустријски држављанин. Ово је било наперено против српеке школе, али се Сарајлије помогну тиме, што на његово место изаберу вредног и заузимљивога Симу Самоуковића, Избетнувши ову опасност, настаде друга, јер 11. маја 1851. год изгоре зграда у ко-_ јој је била школа и стан учитељев. Срби овда подигву црквеним парама нову зграду, која је стала 14.000 гроша. Године 1854 налазимо помена и о заснивању јавне школе за женску децу, али се мало успело све до 1870. За то време држала је некакву основну женску школу нека Стана Скендерова, докле није отворила школу. српека добротворка Аделина Мис. П. Ирбијева.

Године 1850. изабран је п први школски одбор, коме је била поверена сва брига око школе. Ови школски одбори бирани су на три године, по некад и на дуже време, ретко кад на краће. Њима је општина предавала све што се школе тиче, и они су школом управљали готово независно. По кад кад дешавало се да су долазили иу опреку са општинским одбором, али ређе. Ови одбори бирани су све до 1897. год а од кад је влада забила своје шапе и у послове српске православне општине у Сарајеву, од тада нема школског одбора, него је то поверено Јефтану Деспићу, човеку славољубивом, који жели да се ма чиме истакне, али који мало разуме и посао и време у коме ради. Иначе човеку доста заузимљивом, јер га гони сујета (стр. 90. Извештаја). |

И школу и учитеље основних школа у Сарајеву издржавао је а и данас издржава сам народ. Кад год су долазили у материјалне тешкоће, они су тражили помоћи на све стране, овобито за време Турака. Помоћи су највише добијали из Русије, а стизало је, како писац овог Извештаја вели, и из Италије и Француске, а нама се чини врло много и из Србије.

Писак на стр. 20. Извештаја вели, да је Француско министарство од године 1866. давало за неколико година по 800 франака. Алексије Николајев — Кудрјавцов, у оно доба руски консул у Сарајевцу, био је велики пријатељ срп. народа, па. је од год. 1869. до 1875. па и даље, давао сваке године по 1000 гроша. Његовим заузимањем српске школе у Сарајеву добијале су обилату помоћ из Русије. Тако, Никола Киријев дао је 1869. године, 159 дуката, год. 1870. опет 145 рубаља. Године 1875. руска царица Марија, Александровна | даровала је мушкој школи 29 туреких лира и 50 гроша. Године 1812. Слав. Благотвор. Обштество у Петрограду 500 рубаља. Толико исто

|