Учитељ

0 ВАЖНОСТИ МЕТЕОРОЛОГИЈЕ 88

као у неком котлу загреје на 34 степ., одакле св ова топла водена струја креће између Кубе и. Флориде донекле на север дуж источне обале Савезних Држава, па се шири од ове обале донекле по Атпантеком океану; у тим улази у њу хладна водена струја са Шпицбергена и рачва је, тало, да један крак њен, даље кретајући се ка северу, доспе до Гренланда, а други, источни крак њен, екрене вевероисточно преко атланског океана ка норвешкој обали коју загрева; — из ових разлога годишња изотерма острва. Њуфундланда (код источне обале Сев. Америке) скреће преко Атлантског океана северонеточно на западну обалу Норвешке, и ако је Норвешка много севернија од ЊуФундланда ; на скретање ове изотерме имају јака утицаја и југозападни павати, који су западној норвешкој обали приетупачни, а источној североамеричкој обали неприступачни. — Од изналажења изотерма на целокупној земљиној површини имамо огромне користи с тога, што нам оне најјасније представљају распоред ме"теоролошког стања на целокупној земљиној површини, а тим нам оне дају и огромно градиво за добивање метереолошких закона, сем тога су оне врло важне и за-биђни свет, јер се северне границе успевања појединих врста биљака у главном слажу са летњим изотермама.

После посматрања температуре неизбежно је потребво тачно посматрање ваздушног притиска. Ваздух је тежак и е тога притискује површину јаче, што се више ваздушних слојева над њом налазе. Пошто је висина атмосфере ограничена, а износи око 150 км. то следује, да ће са висином ваздушни притисак опадати, јер се над већим висинама мање хоризонталних ваздушних слојева налази. Отуда, су у стацијама разних надморских вибина, и ваздушни притисци различити ; с тога је преко потребно да се за сваку стацију надморска, висина одреди. Мето тако и на истом месту није ваздушни притисак постојан, јер што је у ваздуху више нагомилане паре, а пара је ређа од ваздуха, то је ваздушни притисак мањи), обратно је при сувљем ваздуху притисак већи, даље је при истој влажности ваздух ређи, дакле и мањег притиска, што је загрејанији и обратно. Како промена. у густини и притиску ваздушном на разним местима _изазива реметење равнотеже у атмосфери, које има својих последица, као што је постанак ветрова и даљих последицаод тога, то је већ е овог разлога мерење ваздушног притиска неизбежна потреба за Метеорологију. Ну за дивно чудо пре 17. века није се о битности ваздушног притиска ништа знало, ма да се још у старом веку знало за неке водене шмркове. Први који је доказао битност ваздушног притиска, интересним огледом, био је Торичели, који је живео у првој половини

Учитељ 5