Учитељ

42 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

лази у Рикомбергу, близу Упеале, за мушкарце, а друга у Итахолму за девојчице. Рикомбершко склониште основано је 1878. године и прима сваке године 21 мушкарца. У њему се занимају земљорадњом занатима — обућарским и шлосерским, — слојдом и израђују земљорадничке алате. Обрасци — модели = тих радова могли су се видети на штохолмској изложби.

Склониште штохолмско основано је 1888 године и назива се „СОклониште за девојчице — идиоте“. У; том склоништу станују и живе обично 11 девојчица, које ручним радовима зарађују најнужније животне намирнице. Обрасци њихових радова такође су били изложени на штохолмској изложби: завесе, раскошни покривачи, салвете, убруси и остали женски радови. |

Постоји и учитељска семинарија у којој се епецијално спремају наставнице за идиоте. Семинарија је женска и налази се при школи за идиоте. Од постанка свога та је учитељска семинарија спремила 28 учитељица за школе и приватне домове.

г) За децу — богаље. Сем гореименованих школа за анормалну децу, има у Шведској још и таквих школа које притичу у помоћ лицима са прироређеним или доцније добивеним телесним недостатдима — за богаље. Данска је прва почела отварати такве заводе, 1872 год. образовано је у Копенхагену „Удружење за помагање б6огаља“ иницијативом чувеног данског пастора и примерног Филантропа Налрз-а Кпоцдзеп а, који се решио, да двојако притиче у помоћ тим сакатим лицима: ортопедијом и педагогијом. У тој цељи основана је ортопедиска поликлиника и техничка школа, у којој се богаљи уче ма каквом занату, како би по свршеном школовању могли сами себи зарађивати насушни хлеб и остале потребе.

Именовано удружење, у Данској, прославило је 1897 год. два-

десет петогодишњи јубилеј. У веома интересном извештају јубилејном; износе се невероватне услуге, које ву Филантропи указали тим удружењем, које је за сразмерно кратко време успело да задобије симпатије не само јавног мњења, него и од стране државе. Држава даје сваке године све већу и већу новчану помоћ. Последњих година удружење је имало око 22.000 круна прихода.

Кнудсен се и после тога носио мишљу, да и остале државе упозна се својом оригиналном идејом. Најзгоднија прилика за то била, је међународни медецински конгрес, који је 1884 године обазљен у Копенхагену. Кнудсен је тада приредио изложбу радова своје техничке школе. Изложбу су посетили сви чланови конгреса и видели не