Учитељ

66 КЊИЖЕВНОСТ

станка, јер су се људска насеља и уредбе увек и јављале поред река, као најбитнијих погодаба културних. Добра страна оваквога групи“ сања грађе у сливове јесте та, што је ово згодно средство за узајамно понављање свега, што је се пре тога учило.

Други метод, који је кроз књиту проведен, јесте метод гене. тички. Ту се чињенице изучавају поступно по реду свога постања и развића. Почиње се са земљиштем и водама као подлогом, на коме се је доцније поступно развијао органски живот, Кај је рад и у књизи, јер се после чисто оро и хидрограског дела прелази на климу, природне производе и народ.

У овоме чисто етнографеком делу (о народу) иде се такође опет поступно. Почиње се ва народним особинама Физичким и првобитним, па се прелази на његову културу, за тим на његове умне особине и најзад на његове политичко-државне уредбе, као последњи беочуг У ланцу његова народноснога развића. Ово етнографско-културно развиће изведено је тачно по историскоме реду, по коме је се човек и развијао.

Ови методи, по којима је књига рађена, јесу најприроднији и најбољи начини за изучавање једнога предмета, јер по њима се иде од лакшега к тежем. код онога што је очигледно и опипљиво, ка, ономе, што се апетракцијом и размишљањем примити може као вероватно. Природност и педагошка погодност таквога рада не само да могу бити корисни за ђаке основне школе, но и за свакога, ко би ве хтео одати изучавању и познавању наше отаџбине.

Нарочита је одлика ове књите у томе, што је у њој разрађен на широким основима н новим испитивањима — културни 460. Овај је део у досадашњим земљописним уџбеницима био редовно запостављен. С тога су уџбеници и били гб скелет од имена и једно мучење за. децу. Користи није било никакве, и све што је се на испиту знало, брзо се је после тога заборављало. Најмање је пак могао један ученик из књиге познати, и заволети своју отаџбану, а познавање исте баш и јесте главни задатак земљописној настави. Други циљ њен — добијање појма о простору, имао је тако накараднога успеха, да овим смешнога изговарања особних имена, ђак је могао мислити да је један округ већи од Србије, и да је ван места рођења даље, свугде само једна гола пустиња! У овој се пак књизи прелази и изучава група по група река и планински сплет по сплет, затим остале јединке полагано, док се то све не задахне животом и заним_љивошћу помоћу културног и етнографског дела књиге. Тек на крају,