Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 69

шуна и ствари потребних учитељима, с тога је и прлказујемо, те да је учитељи прочитају и њом се поуче.

Књига се састоји из предтовора, реферата, праве књиге (подељене на 7 одељака) регистра, имена лица, назива ствари, географских и иеториских имена, речника турских речи и допуна и исправака.

У предговору писац говори о узроцима који ву га нагнали да ово дело напише. „Зебња да писмени документи о првој српској држави не би пропали“ вели писац нагнали су га на ово писање. Даље у предговору писац говори о прибирању и еређивању потребних докумената за ово дело. У предговору се говори и о Кнежевим службеницима, које је писац, поделио на две групе, једни су службеници, до 1830 године а други после 1830 године. Ту износи писмене саставе појединих ондашњих службеника. Из ових састава читалац се може поучити: како су наши стари књижевници и радници на оснивању српске државе писали. Даље у предговору писац говори о првој радњи на Финансиском пољу у обновљеној Србији. Ту говори о раду Великог Милоша на пољу Финансиском, и спомиње прве његове секретаре, који су му у томе помагали. Још даље у предговору писац баца умесне прекоре на поједина надлештва, што су упропастила стару архиву, употребив је на сасвим споредне ствари. Сад писац набраја најважнија писмена документа која је он прикупио: нека у оригиналу, и нека у верном препису. Оваких докумената прибавио је на 2000 и тек онда је почео њихово сређивање. — На крају предговора писац вели, да је потражио мишљења. и од других људи по овом делу, који су га у раду охрабрили, те је тако почео да штампа ово велико дело.

У реферату, господин референат, говори о свима добрим странама ове књиге и изјављује жељу, да књига што пре угледа света.

У првом одељку ове књиге говори се о најстаријем финансиском, уређењу у Србији ч то од 659 до 1459 године. Ту се. опширно говори о непосредним порезима: порез у новцу, порез у земаљским. производима и порез у народној снази; Финансиским управама; распореду и наплату пореза: посредним порезима и рударским приходима.

У другом одељку говори се о турским финатсиским установама у Србији од 1459 до 1717 године. Ту се опширно говори о порезу у новцу, порезу у живој деци, порезу у земаљским производима, порезу у народној енази и царинским и превозним приходима.

У трећем одељку говори се о финансијској управи за време аустријске окупације од 1117 до 1789 године. Ту се опширно говори о дарском харачу, о порезу у земаљским производима, о порезу у народној снази, о осталим приходима и новом уређењу државних прихода.