Учитељ

14 књижевност

њених дата, од кад је се увидело да су њени податци потребни за проучавање државног и ошште народног живота и уређења. Она је, дакле, млада наука у опште, а код нас у Србији и најмлађа. Код нас су се, истина, још одавна бележиле поједине ствари и вођена је некаква вајна статистика, али у врло уском обиму, скучена и невепто. Тачнија и ошширнија статистика за све гране државног уређења и и живота, води се од скора, ма да се још ни сад она не ради како би требало, и како се у другим земљама она обрађује Резултат тога, рада је и сва књига, којој наслов написасмо, и из које ћемо сада. извадити и истаћи оно што је у њој најглавније.

У овој књизи изнесена је статистика наставе по евима нашим школама сем Војене Академије, Ратарске школе и Трговачке школе, за 18984. школеку годину. Писац, помињући ово у свом предговору, није казао за што овде није унета статистика и тих школа, али мислимо да је требало и њу изложити према натпису саме књиге, и што ву и то државне школе. . |

Много би било да овде вадимо што је најважније за све школе, за то ћемо узети само статистику основни школа, које се нас највише и тичу. Статистички материјал о основној школи подељен је на ове делове: 1. Школе. 2. Наставници. 8. Ученици. 4. Издржавање основних школа. Да прегледамо све ове делове овим истим редом.

16 ПРРРЕС СЕ

Овновних школа у Србији било је 18923. школеке год. мушких 780, женских 68 свега 848

18984. : ~ " 808, 121. 5 029 Дакле, 1894. год. било је више 28 (у књизи пише 20) мушких. и 58 женске школе, него 1898. г. Свега 81 школа више.

Од ових школа било је 1898. год. мушких градских 96, сеоских · 684

женских . 65, о

Свега 161, д 681

1894. год. мушких градских 87, : 121 женских - 62, . 56

Свега 152, . 45

Мушких школа у 1893. год. било је 11:/, пута више него женских, а сеоских преко 4 пута више него градских. — Онамо је раз-