Учитељ

106 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

·•бода рада и кретања мила и драта. Без слободе човек не би могао бити ово што је данас. Наука би још и данас остала, у повоју, да није било личне слободе, која је људство 'узнела у више сфере и приближила га Богу. И васпитање и образовање без личне слободе наставникове на дају се ни замислити. Ја бих волео да ми ко покаже коју школу, која, је могла у ропству донети каквих видљивих резултата. Али, такве школе нема, нити ће је икада бити. Истина, да катехетична школа још може где где и постојати, али она никада ве може бити модерна школа; јер у њој нити се слободно креће наставник ни ученици.

Да се унобна и извојује слобода учитељевих мисли и слобода његовога убеђења, као безусловни услов правилнога васпитања и образовања, који подижу човека до највећега, савршенства, свети је задатак свакога пријатеља народне наставе, а највише школских надзорника од којих учитељева лична слобода највише и зависи.

Много је боље да се сама школа налази у материјалној беди и сиротињи, него да се њен непосредни радник — учи“ тељ —- налази везан у чами, и да не сме слободно мислити ни осећати под кнутом надзорничком, пли под каквим његовим мргодним погледом. и

Ономе, кога треба да загрејавају општи виши идеали, ономе, који гледа да те идеале усади у младу душу дечју, грех је стављати катанац на лично кретање и на слободу у школи и у раду. Познато је данас већ свакоме, да може са успехом васпитавати само онај, који стоји на висини истинскога васпитача, који слободно корача напред и не изостаје иза сувремене науке, и који непрестанце тежи за тим, да у млади дечји дух зажегне велике идеје и плодне мисли.

Будућа школа мора бити слободна, а и њено учитељство такође мора бити слободно. Ова два услова тако су снажни, да од њих управо и зависи напредак шхоле и наставе. У: свакој озбиљно уређеној држави, где се поштују и уважа-