Учитељ

98 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

нису хтели прибирати своја искуства, нису их хтели сређивати ни мислити о њима, нису из њих изводили правила и принципе, нису ни способни за свој посао, малаксала им је

воља за радом и недостаје им љубави, према ономе чему су се одали.

Искуство је, дакле, мати науке, мати живота. Тек са богатим искуством у послу, долази се позитивно и до практичне мудрости. „Искуство нас једино може изучити дисциплини рада, вредвоћи, стрпљењу и истрајности — дакле У опште врлинама, које опредељују најглавније и најбитније цртице у карактеру човекову. У колико је ко богатији иску-. ством у толико је чвршћи својим карактером.“

До искуства се долази или дружењем и непрестаним додиром са људима, или читањем књига и прибирањем туђих искустава из њих.

Има и један круг радника на народној настави, који је у довољној мери богат својим искуством. То су — учитељи. Доугогодишње патње и муке, дугогодишње трзавице и свакојака довијања да се одоли тешкоћи у послу, да се отклоне препоне које су спречавале правилан живот школин. обогатиле су их искуством, те су довољно и упознали свој посао, у коме ће и свој век провести. То искуство их је и научило како ће живети у овоме широкоме свету. У овоме се обично одликују старији учитељи, док млађи често пута пропадају ако се не користе њиховим искуством и њиховим доживља“ јима, па малакшу духом, изгубе вољу и престану се заносити својим послом, те постају често пута за народну школу, тако рећи, потпуно изгубљени.

До установе новога закона, они су могли бежати са поља основне наставе на друго поље, у друге службе, тамо где није потребно толико ни знања ни умења, па су се заклањали од беда у животу. Али, од постанка новога закона, овај је прелазак спречен, те је према томе и учитељима онемогућен прелаз у друге струке. Млађи учитељи, остају међу