Учитељ

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ У СВЕТУ 155

тод — дакле после 30 година — спао број неписмених од 7/, на вамо '/, или 25%. То је веома знатан напредак. А тому је допринео велики број новоотворених школа и закон од 1891—2 го. дине, којим се одређује обавезна настава по којој је дужно свако свако дорасло за школу дете походити исту. Сада је Француска опет на челу цивилизације т. ј. лколства у односу према другим великим државама, јер је Француска имала 1897 год. за 88/, милиона становника у Француској и за 4'/, милиона у Алгиру — 83.654 основне школе, а још и „ЕКкојев тађетпејев“ 5.683, што чини свега 89.887 основних школа. Када одвојимо Алгир. за себе, онда Француска сама има сразмерно готово за половину више школа него Немачка са 26.660 школа а 54 милиона становника. У Француској долази једна школа на 6 [] км. и 450 становника, а у Немачкој једна школа на 9 [|] км. и готово 900 становника. А да је Француска могла не само достићи, него и преетићи Немачку после 1870-1 год. требало је не само труда него и новаца уложити у школске и просветне сврхе. Немачка троши сразмерно доста на основне школе: 143.000.000 марака годишње на 56.560 школа, или 4.275%, марака на једну школу. Али Француска троши још више. Да би се Француским ошштинама олакшало подизање и уређење школа према закону од 1881—2. године установљена је заклада коју обично зову: Школском банком пли благајном, одакле се општинама дају зајмови уз амортизацију за 80 година, а уз то и субсидија или помоћ без враћања. Та је банка школека издала зајмова општинама од 1818—1855. године до 276 милиона динара, а субсидија без враћања око 260 милиона динара, а камо су други државни, окружни, градски и општински издатци. Богатији градови и отиштине нису добиле помоћи. Париз је потрошио само на школске зграде 170.000.000 динара. ( томе лепо разлаже бројевима у књизи својој професор „КоПеве де Етапзе“ КЕ. беуаззе-е: „Народно образовање у цивилизованим државама“. Законом од 1885. године, дато је право Француским општинама, да праве зајмове за школе и њихове потребе, а држава је узела на себе један део за амортизацију таквих општинско — школских зајмова — дугова. (С тога је и престала школска банка 1894 год. Од 1885--1893. год. потрошиле су општине на школе е помоћу зајмова 254.000.000 динара.

По Француском закону од 1881-2 год. не само да је похађање обавезно, него је и бесплатно у основ. школама. Француска има сре“ дњих школа 1088, а Немачких 1057. Француска има 44 свенаучишта и полусвенаучитта (Тасшћев), а Немачка само 22.