Учитељ

158 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

верце у Немачкој и Швајцарској, послужили су се школом и народним језиком у њој као врло моћним средством противу ненационалне школе католичке. Ердељеки кнежеви, матнати, мало племство, општине ревносно су радили на подизању протестантоких школа, а од половине ХУТ века и католичка црква удари истим путем, прилагођујући се духу времена и оружајуће се ногим оружјем, што рекао наш Матавуљ. И између оба табора водила се релативно доста умерена борба, када се упореди са крвавим верским ратовима у Немачкој. И услед те борбе, јавна настава се знатно подиже, учитељи постадоше знатни чиниоци у јавном животу, верска пропаганда и препирке допринеше да се развије национални језик и литература, штампарије основане код свију главних школа ширише знање, број њихов знатно се увелича. Разуме се да је у томе било једностраности: у пределима где ву се обе вероисповести бориле о преимућетву, било је школа и сувише, док у пределима где је господарила само једна веролсповест, била то католичка или протестантска, број школа сведен на најмању меру.

У тој периоди супротности најбоље су се истакле сличне и раздичне црте духа и метода наставе код оба логора. И језуити, којима је католичка црква поверила наставу, и протестанти, имали су исти метод, којима су с једне стране били творци хуманисти, Агрикола и Еразмо, с друге стране Меланхтон, Штурм и ТроцендорФ. Код јевушта била су помоћна средства у настави: буђење самољубља, и спољне побуде за рад, а тога је било и код протестаната. И једни и други цене студије на страни; и једни и други све више поклањају пажње националном језику.

Док је у католичким школама све било потчињено традицији, апсолутном аукторитету учењу Свелога Томе Аквинца, протестантске школе нарочито су обраћале пажњу на индивидуалност васпитаника, на васпитање његове воље и карактера. Напредне и нове педагошке теорије ушле су преко протестанеких школа: у школи у Шарошпатаку уведена је демонстративна метода, Коменескога и начело важности матерњега језика; реализам по Франке-у примењен је прво у Пожуну.

Поред ових школа, развијала се настава и код Сакса у Ердељу, и то почев од ХУ века. Њихове школе имале су својих повластица и независности, и имале су јаку моралну и материјалну помоћ од својих сународника у Немачкој.

Када су настала религиозна међусобна гоњења, школа је претрпела велике штете. Побеђеној странци затваране су школе, а не