Учитељ

евака очна болест која је скопчана, са! лучењем, секрецијом, заразна, до год стручњак не рекне да није. Али на жалост баш трахом у своме почетку не ствара готово никакве болове, не показује никакве симптоме и може да постоји недељама и месецима а да о њему ни оболели ништа не сумња. Доцније наступи осећај рапавости при кретању очних капака, оболели тврде обично, да су се натрунили грашином или песком у очи, очни вид постаје нејасан услед патолошких продесл, који око замућују, секрет бива гушћи и Чучи се више а постепено и сам очни булбус-јабука — почне узимати удела у оболењу,. разни дефекти на површини његовој постану извор и легло једне опште очне инфекције, којој је свршетак потпун губитак очију и вида.

Како трахом тако и њему слични Фоликуларни катар изазивају микрорганизми, који се находе у секрету и који се лако преносе рукама, убрусима, судима за умивање, марамама и т. д. свима стварима, које су за заједничку употребу више лица намењене, и за то их највише налазимо а најтеже лечимо по дечјим заводима — интернатима — где су деца на заједничком стану и у непрекидном додиру.

Фоликуларни очни катар више се виђа од трахоме код екстернатске деце, а може да дође и епидемично тако, да се због њега морају и школе да затварају, као што је то био случај 1886. у Бреелави, у Вартенбергу 1887, у Штајнау 1888, у Дрезди 1889, а у Аустро Угарској у сиротном дому у Јадепап 1892 год. Трахом пак јавља се ендемично у неким пределима Италије, у Мађарској, Пољској, у рајнским пределима, у Данској и Норвешкој ретко, ау Шведској га готово никако и нема.

Из свега овога се види, шта је нагнало „Асадепе де тефете“ у Паризу, да предложи, да се школска деца свака 3 месеца прегледају, и да се оболела деца изолују и похађање школе допусти ток онда кад то лекар одобри.

Овакове, одредбе за школе већ постоје у Белгији.

Како код болести очних у опште штетно утиче прашина, рђав ваздух, влажан стан, ноћни рад, недовољно осветљење, дуго читање и седење близо петролеумских и гасних лампи, то је прека потреба, да се води велика брига о чистоти учионица, ходника и дворишта, како неби прашина надраживала очи и повећавала лучење секрета болесне слузокоже. С тога треба децу са очним катаром ослободити гимнастике у затвореним локалима, а у опште, придржавати се таквог школског програма, који не само што не сме имати педагошких недостатака, већ мора одговарати свим захтевима школске игијене.