Учитељ

0 ЗАРАЗНИМ ДЕЧЈИМ БОЛЕСТИМА 201

4. Јаћепда — инФлуенца. Ниједна болест није имала толиког утицаја на затварање школа као што је инФлуенца 1889— 1891 год.

По реферату „Регетафђитазеће тефет. Ууосћепзећић“-а обуставила се настава у Петрограду, јер су 25%/,--590%, ученика и учитеља оболели од инелуенце. У Швајцарској боловаху У а у Немачкој скоро половина становника. — Ниједна се болест није таквом брзином распрострла преко целог света, као ивелуенца. Почетком октомбра 1889 тод. појавила се инелуенца у Сибирији и Северној Русији, у Новембру била је у Петрограду, почетком децембра у Бечу, Берлину, Штокхолму, концем децембра у Паризу, Лондону, Швајцарској, Итадији, у јануару прејурила је преко северне Америке и Мексике, у фебруару преко Северне Атрике и Капланда, Меточне и Западне Индије, Бразилије, у марту преко Аустралије, Чила, Перу и 1891 год. следећи путевима саобраћаја, вратила се преко Италије и Норвешке опет у Европу.

На ову болест, као зшто из овог видите, није имало ништа утицаја, ни климатски ни телурски односи, ни годишње време; ни лепо ни ружно време, као што није штедила ви одрасле, ни децу, ни младе ни старе, ни мушкиње ни женскиње. — Изгледа да је ширење за- | разе одржавано личним контактом, јер пут пандемије ишао је путем светског саобраћаја. Кићеталп приписује брзо ширење инфуленце ваздушним струјама, други пак аутори то поричу. |

Ло сад сам укратко говорила о првој појави ове чудне болести, њеном брзом лету и у неколико о њеном штетном утицају на рад школски. Сад сам намерна да у обиму, који је погодан за школско особље ошишем, каква је то болест, са каквим се знацима јавља ток њен и последице по здравље.

Код инфлуенце инфицирано је све тело оболелог а нарочито слузокожа органа за дисање.

Као проузроковачи болести сматрају сепрутичасте бациле које је нашао РјеНег у секрету бронхијалне слузокоже, и који се уносе у човечји организам органима за дисање и варење.

По седишту болести, можемо инолиунцу, да поделимо у 3 групе, у гастричну, у катаралну, и у нервозну Форму.

На 1—8 дана по инФицирању наступи клонулост, главобоља, умор, несаница, бол у свим удовима. Затим катар конјунктиве — везице очне са сувењем, увобоља, кијавица, кашаљ а кадкад имају 6олееници бео језик, повраћање, катар црева, поремећено варење а код свију Форми инелуенце грозницу и мање више јаке нервне болове.