Учитељ

2:6 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Друга расправа, која третира једновремено е првом исто питање п носи назив: „Образовање учитељства“ изашла је у бринском „Учитељу“, Писац је проФесор др. Рајн и он износи неодложну потребу, да учитељи добију више образовање, јер ће само на тај начин моћи одговорити захтевима и потребама сувремсног доба. Оправданост тога захтева — вели проф др. Рајн — проистиче из ових познатих искустава: |. вредност и значај школе, као шириоца просвеге у првоме реду, почива у рукама образованог учитеља: 2. тамо, где народно образовање не иде упоредо са образовањем учитељства, остаје ово у позадини. Ради народног образовања делују на остварењу начела два моћна правца: назадни и напредни. Према мишљењу присталица првога правца за учитеље је до сада учињено и сувише много у погледу на њихово образовање, докле су приврженици правца другог тврдо убеђени, да ће бити од несумњиве опште користи, када се учитељи снабду вишим универзитетним образовањем. Као што се преко познатог захтева: да се ислужени нижи чинови у војсци постављају за учитеље, прешло на дневни ред, исто тако зар још није настало доба, да народни учитељи имају академско образовање.

Народно образовање и образовање учитељства спојено је тесно унутрашњом везом, па ес тога се ваља и на то обазрети, да свака, измена у учитељском стању буде довољно образложена. Из тога узрока, др. Рајн одлучно брани потребу учитељскиж завода ж то према зажтевима. и потребама малиега времена које је већ учинило потребне реФорме. Само ваља бити на чисто са тим: шта је главна, а шта сиоредна задаћа њигова.

Главна задаћа њихова јесте да обрађују педагогију и школску праксу у свима правцима, споредна ам је пак задаћа, да рукују и управљају васпитањем и образовањем ученика, и да проширују њихов душевни видик.

На немачким учитељским заводима, па били они система пруског или саксонског, посвећује се општем образовању знатан број часова, а то је на уштрб образовању стручном. Др. Раји Формулише свој захтев у поглелу реформе учитељских завода на овај начин: Учитељски завод мора се тако развити, да би његов стручни видик одвајао, и то како уџбеном основом, тако и целокуаним животом својим. (Стручни карактер завода за образовање учитеља неминовно захтева, да (би оиште образовање било само основа образовању стручном, та основа мора само бити шира п дубља, но што је била до сада.

Образовање учитеља по предлогу Рајнову ударило би поглавито овим колосеком :