Учитељ

224 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Учитељи су обично свршавали двогодишњи учитељски курс у ириват. и државним учитељским школама, које су под нарочитим надзором.

Трошкови око издржавања падали- су на општине, а притицали Фу им у помоћ и области и држава.

Овако стање трајало је 36 год. Број општинских школа пораетао је а број слободних опадао је.

Тако је било:

1845 1818 општин. школа 2850 4316 усвојених , 1081 468 слободних ,„ 1863 890

1 јула године 1878 изиђе нов закон. Гељигиовна настава престаде бити обавезном, а школа веромсповедном.

Држава је узела у своје руке спрему наставника у учит. школама, а општинама је остало право да бирају наставнике међу квалификованим кандидатима. Због овог закона број ученика у основ. школама потчињеним државном надзору спаде на 340.118, док је у 1878 износио 598.213.

1884 год. поново победи католичка већина. Закон се осниваше на принципу потпуне слободе општинске у уређењу евојих школа. Општине су одређивале број школа, решавале о настави религије и морала, и одређивале програм и правила за ту наставу. Право бирања наставника припало је такође општинама. Међутим, ошштина је обавезна да на захтев 20 породица претвори једну или више при. ватних школа у конфесионалне, а такође је дужна ујемчити бесплатност наставе за све који то траже. Закон одређује уз то иминимум учитељске плате ит.

За надзор над радом постоје обласни и тлав. надзорници. Ресултат овог закона био је опадање општин. школа, те од 4787 за 2 године остаде 4009. Број школа које је држава усвојила од 10 порасте на 1465. да 4 год. 245 ошштина не имађаху више никаквих школа.

15. септембра 1895 год. закон је опет замењен новим. Настава, религије и морала постаде обавезна и поверена свештеницима. Инспектори свештеног реда могли су походити школе у свако доба. Тиме је слобода општине спречена и ограничена, а централистичка | тежња исказана боље но икад дотло.

» ж : Ж