Учитељ

280 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

директор учитељ. школе у Брислу, налази да. таква друштва у школи не само што ништа не помажу, него су и антипедагошка и неморална. » =

Напредак индустријских и занатлиских школа огроман је. Године 1884 биле су свега 4 жен. занатске школе, а 82 мушке доку 1896 год. било је 258 ж. и 128 м. Сав овај успех ностигвут је општинском и приватном инцијативом. Држава је поред савета и упустава давала и субвенције и то:

а) за школе ивдустријске где је настава теоријска у, трош. 6) за _„ занатске (муш. и жен.) а в) за куповину и инсталисање алата НЕ

Свака од ових школа мора имати бар 20 учен. да би добила ову помоћ.

Надзор над овим школама врши комисија састављена од изаславика општинских, обласних и државних.

· Индустријске школе обухваћају теориско учење потребно за све гране индустрије (математика, Физика, механика, хигијена, инд. економија) и специјални курсеви за поједине гране (хемија, металургија итд. и најзад цртање.

У занатским школама даје се теоријска настава потребна 32 поједине ручне радове.

Ових школа било је: ткачких, каменорезачких, за цизелирање накита, за електрицитет, за сајџилук, типографских, тапетарских, кројачких, декораторских итд.

Правих индустриских школа било је 40. Главни су наставни предмети: цртање и механика. Број ученика износио је 1895—96 г. 18.015 _У занатским школама било је 8801 а у шегртеким 1158.

да женске постоје школе за рубље, израду одела, рачуновод_· ство итд. Нарочито су важне школе за домаће газдинство, или што је боље рећи школе за спрему домаћица. 1895 год. било је ових школа, 225 ва 9589 ученица.

ж ж #

На основу свих података Гејегуе констатује да основна настава у Белгији није много напредовала за последњих 10 год. Једино је што су се религија и свештенство повратили у школу.

4 8 #