Учитељ

Х

236 __ РАСПРАВЕ_И_ЧЛАНЦИ_

У Кремницу, ко зна каквим поводом, оставила је друштву Марија Шишкова дом у вредности 19.000 Форината. Друштву је ради помоћи основан: „Кејујаејкт ток Кбте“ (Круг горњокрајских списатеља), чији су чланови и жене а коме је задатак, да помоћу штампе мађаризира. Год. 1892 беше у оравском крају велика глад. „Видареви Нијар“ скупљао је прилоге; скупљених 1611 Форината узело је дру: штво Фемка, јер веле да је народу престала потреба помоћи у вре-

мену, када су прилози били покунљени. Мађарски песник Лудвик Поза · написао је песму: „Молитва за отаџбину“ и друштво је ту агитациону песму оштампало и у знатним оквирима шаље свима школама. И ту песму штампа тога ради сваке године у 10.000 комада.

Сваки чиновник, па и сваки онај, који хоће да се убраја у родољубе и у интелигенцију, мора бити члан тога друштва. Џа и многи истаквутији људи немађарске народности морали су постати чланови његови, да се само на тај начин Зпра лају од непрекидних клевета; како су панслависте и т. д.

Године 1874 појавише се међу Словацима нарочити агенти, као пријатељи словенског рода, који се сажалише на сиротну децу еловачку, те се подухватише да многу од њих избаве из беде и немаштине. Власти мађарске пођоше им на руку и упућиваху их тамо, где је сиротиња највећа и помоћ њихова најпотребнија. Родитељи намамљени обећањем, да ће им децу усрећити, јер ће се она туђим · трошком васпитати и још и до имања доћи — пошто ће им децу прихватити људи имућни, који немају деце, — нису се много ни опирали. На тај начин примамили су 400 деце, потрпали их у везове за стоку, прикачили им о врат таблицу с бројем и одвели у јужну Угарску. И с незнатним изузетком сва су та деца пропала и била изгубљена. Нека су се од њих вратила кућама и нису се могла довољно напричати: шта је све са њима чињено, да само забораве на свој матерњи језик. Једна девојчица вратила се после три године и вије умела ни речи матерњим језиком прозборити. Један дечко вратио се глув — толико је тучен у главу, да час пре научи мађарски језик. Једну девојчицу евео је газдин син и када је у невољи напустила дете да угине, сегедински суд осуди је на 21 год. затвора. Из тих неколико примера, који су зарад илустрације саме ствари довољни, може се ценити, каквим су се средетвима служили и служе Мађари према словенској омладини. Но они се на томе нису уставили. Године 188: поновили су опет ту јавну отимачину словеначке деце. Месеца новембра, када се сиромашни Словаци почињу већ прибројавати: како да измаме своју чељад, измамише ови агенти