Учитељ

294 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

нама и деца мењају: добра се често искваре, а рђава постану добра. Потреб..о је обратити пажњу само на главне недостатке, остали се могу км вроз прсте прогледати.

Ако не будеш улагао труд око тога, да све ученичке недостатке пбиравиш од једном, уеније Ћеш савладати неке, али пајважније. _Погрешке се лакше поправљају мало по мадо, делимично, при чему васпитач мора имати пространо милосрђе, без којега ће сам себе мучити, а деци неће ни у чему користити. 'Греба одржавати и развијати код деце поверење к васпитачима, врлине и страх Божји. Ну при том не треба ваборављати, да честе и оштре примедбе и поуке чине децу зловољном. (О лошијом децом треба поступати тако, да их не отиснеш од себе. Према њима не буди строг и пусти их да сами: увиде, јесу ла им поступци добри, и да се поправљају по својим влаетитим побудама. Ако ли таква деца не буду примила и послушала. ноуке и савете, нужно је, оставити их неко време на миру; боље допустити и какву грешку код њих, него учинити насиље над личнолаћа) њижовом. Насиље производи мржњу према ваепитачу. Треба се спустити на ниво дечјега знања и захтевати од њих да ураде само оно, што они могу, према својој нејакости, учинити.

Децу не треба оставити саму ни за време учења, ни у шетњи, ни у игри; присуство учитеља или каквог лица од поверења врло је неопходно. С децом треба говорити мало, а смишљено, ћутећи и с молитвом у срцу треба чекати, док сам Бог упути, шта ће се говорити.

На тај начин, васпитање деце захтева од васпитача пре свега, да он располаже са ове две врлине: стриљењем, које ће га чувати од пренагљености и иснада, и ћутљивошћу, која ће га чувати од излишних и непотребних речи. Писмо своје завршује Де-Саси речим» из псалма, исказујући жељу, да треба ире иустити да језик прионе 98 непце, него говорити речи, које ће вређати децу.

(НАОСТАВИЂЕ ОЕ).

— а Фе