Учитељ

дописи 823

одмор ради нроветравања школе после сваких 20 минута. Молбу поеслах, и после извесног времена дође окружни лекар да по наређењу. тосподина министра прегледа школу, и он ми, на основу истог наређења, а по свршеном прегледу, одобри: да радим у школи само по три часа дневно.

Уђох с ђацима и у учионицу, и ту отпочех да радим, али с ве: ликим тешкоћама, јер поред по све загушљивог ваздуха, чешће је пута, услед јаког испарења дувароза, а особито кад на пољу стегне јака цича, вода, у крупним капљама падала с тавана на дечје књиге и прописе. Ну једног дана беше у учионици прави пљусавк. То је било на Св. Саву. Људи су се били сакупили да по обичају заједнички прославимо школску славу. Весеље је трајало цео дан, пак се продужило и у ноћ. Ноћ је била врло хладна, а у учионици је било много света. Кад је било око 11 часова, лампе почеле да се гасе, а с тавана отпочеше да падају крупне водене капље. Падање капљи уче. ета, и људи и ако су били расположени за весеље, морадоше се разићи својим кућама.

Ово беше згодан тренутак и јако агитационо срество за напомену овд. грађапима, да им је школа по све нездрава, и да треба да подигну нову школску зграду. Од тога доба ја отпочех да агитујем, пак се на послетку у лето 1897. год. појавих пред општинским 360ром е предлогом: да треба да се подиже нова школска зграда, а на начин на који је подигнута ова, и који ћу изложити мало доцне.

Ну нешто услед тога, што људи још не беху довољно обавештени, нешто за то, што се не сложисмо у начину на који би се прикупила врества којима би се подигла школа, јер неки тражаху да се моли држава да нам она подигне школу као што је подигла, Лубничанима, по што је стара лубничка школа, коју су запалили Турци, била и гамзиградска; други пак тражаху да се узме зајам од 25 до 30.000 динара, пак тим новцем да подигиемо школу, и најзад, нешто и за то, што село нема ни подесног плаца на коме би се зидала школа, мој предлог би одбачен, а тако исто и сви остали предлози по тој ствари, те тако, питање о подизању школе би одложено на неодређено време. -

Ја не клонух већ и дађе продужих да агитујем, говорећи, да би требало да се још те године купи плац, па кад будемо у могућности онда да зидамо школу, а дотле тај плац може служити за школску гтрадину. Ово би усвојено, и истог- лета, месеца августа, општина купи плад на највиднијем и најлешшем месту у селу, а то је овај на коме је подигнута ова зграда у којој смо сада.

21%