Учитељ

ДЕЧЈА. ЛЕКТИРА 849

Позоришни комади из дечјег света нису погодна лектира за децу. Они се пишу ради какве поуке, а то се да боље извести у причи, басни или пословици с тумачењем. У њима нема онога што је најважније за позоришно дело: нема радње. Ту су само досадне речи малих јунака, које премашају њихове способности и чине од живе деце вашарске лутке. И све се у ствари своди на ништа: похвалити какво добро дело. или покудити какву погрешку. Ради тога нема потребе узпмати овај облик, који најмање одговара тој сврси, и својом развученошћу и празним разговором слаби саму ствар. Уз то се деца вежбају у одигравању тих комада, што нити много помаже њихову духу, ни карактеру, ни физичком здрављу.

Пословице п загонетке (народне и уметничке) ваља уносити у дечју књижевност с великом пажњом. Прве треба још и са потребним тумачењем, а друге бирати тако, да не муче сувише дечју проницљивост. "Го се да постићи лако, јер у тој врсти књижевној има доста материјала за одабирање. Нису за одбацивање ни ребуси, коњички скокови, аритмографи итд. Често се неправедно виче на ту књижевност, али ако се пази на избор, она може и забавити и поучити. Нарочито вреде добри рачунски задаци, ако само нису сувише комплицирани,

Оно на што је потребно нарочито пазити, то су илустрације. Оне треба да су добро израђене, јасне, лепе и одабране. С тим се највише оекудевало у нас, не са радника већ са материјалних средстава. Међутим добра илустрација казује много, и спасава дете од узалудног умног напрезања, а да и не говоримо о њеној естетичној важности. Боље је и мање илустрација али добрих, кад већ не може обоје да се споји. Треба избегавати карикатуре, јер оне нити су лепе нити доприносе што моралном напретку дечјем. На то се у нас није нмого пазило, или се можда и нарочито грешило, јер се зна-