Учитељ

ПЕТАГОШКА ПИСМА 361

истражујте јер ће тада да ликује лажов, а Ви ћете остати обманути. Ако је кривица само Вама позната, то је најбоље да сасвим ћутите с надањем, да ће се изненадно кривац већ појавити. Ако пак о дотичном случају упознате многе људе, то тиме јавно признајете немоћ Вашу пред децом.

Реците им од прилике: „сви ви знате, шта се данас десило, и један, а можда и многи, знају ко је и кривац. Ја не знам; ја сам као и сви људи, и не могу ниједном од вас у срце да завприм; али што ме највише жалости то је, што сада за сваког од вас, што вас гледам, морам помислити: можда је овај кривац! — За све вос морам то помишљати, а међутим је за све један само крив, онај, који је зло урадио.“ И овде може озбиљна молитва чудотворно да утиче: вечерња молитва, којом ћете молити, да Бог омекша срце једноме, те да сам дође и призна своје грехе; да сачува | једноа од греха, што својим понашањем, својим ћутањем, оставља у сумњи све остале. 'Греба већ висок ступањ покварености, па да дете противстане утицају такве срдачне молитве. 'Тако радите, ако нисте насигурно, које је дете за какав преступ криво.

Друкчије је, ако га знате. Тада је најбоље да кривца узмете са собом у собу на само, и то неприметно, па да с њиме разговарате у четири ока. У присуству других се јавља страх од срамоте, као јака препрека отворености, и дечко ће тврдоглаво порицати, а ако се дотле отера, онда је спасење веома тешко и у толико теже, у колико је дечко разумнији. Штедимо ли његово частољубље, то смо већ задобили малога грешника, он ће нам бити за то захвалан и у ошште попустљивији, а нарочито е тога, што ће моћи сам себи у својој унутрашњости рећи, да заиста не заслужује толико обзира, колико се према њему чини. Од начина питања пак много зависи, да ли ће се доћи к циљу или не. У колико смо мирнији и нераздраженији, у колико већма дете осећа, да га још волимо и поштујемо, а не да га посматрамо као каквог зликовца, као каквог пропалицу, у толико ћемо му већма олак-