Учитељ

362 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

шати, да према нама буде искрен. Ствар је у томе, да дете морално тпоправимо, да га уздигнемо, а не да за потиснемо. „Јуче су деца у градини оштетила многа дрвета. И ти си био тамо, па ћеш евакојако и знати, како је то било. Али немој да обедиш каквог невиног дечка; помисли само како би теби било на срцу, кад би тебе когод обедио. Промишљаш се% Но, кад си имао храбрости да зло учиниш, то буди и овде храбар, кад треба да то отворено признаш и да сносиш последице од тога!“ Ретко ће изостати признање, па чак, ако су деца у опште добро васаитана, то не треба ни толико околишити. Ја познајем оцеве, матере и учитеље, који мирно уђу међ децу и питају : „ко је то учинио“ И без устезања, "и ако постиђен, јавља се кривац. Можда с тога, што је си_гуран да га неће постићи казна, ако дело признаг Ал то би била ружна љубав к отворености; не, добро васпитана деца признају све отворено и кад у напред знају, да ће сносити последице своје кривице. Ја никако нисат мишљења да се љубав к истинитости награђује; она мора бити неште, што се само по себи разуме, нешто природно, што се не награђује. Највише што би први пут казао детету: „јако се радујем, што си ми одмах казао истину, ал ја нисам друго ни очекивао од тебе. За твоју немарљивост не ћеш добити какву нарочиту казну; али мораш да поднесеш последице те немарљивости. Кад си се јуче играо и одмарао, то данас требаш да се лишиш те слободе.“ Ако би се кривица поновила, то и ако се све отворено призна, мора да дође нарочита казна за немарност.

Али, ако Ваша добротворна благост остане бгз успеха, ако Ваше дете у пркос томе опет лаже, ако и даље гледа да Вас обмањује, или ако чак падне до безочности и бестидности, те с дрским лицем и мирним погледом гледа у лица оних, које обмањује, — тада треба да осети сву моћ Вашег негодовања према њему! Казните га одмах и строго, без много речи, и оном казном, која ће га крајње понизити. Не фежите да се после тога мирно јављате; Ваша љутња је