Учитељ

СВЕСКА У _____БЕ0гРАД_1900. ЈАНУАР 4 246. ј

о

| ЗР ИТЕЉ

ПЕДАГОШКО-КЊИЖЕВНИ лист

праве ате

РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

= >б——

ДЕЧЈА ЛЕКТИРА

(Свршетак) "У

С приповеткама у дечјим књигама најгоре стоји ствар. Оне су, великим делом, одавна престале бити песнички производ, да постану суха педагошка проза. И то не долази то| лико са изобиља правог васпитачког духа, колико са недо· статка уметничког осећања. Доиста, ништа није лакше од. давања савета и поука. Људи греше на сваком кораку, и што су ближе детињетву, у толико им поступци стоје у супротности и са личном коришћу и са погледима јавног мњења. Све се то: ипак лако увиђа, и нема тако простог човека, који не би умео видети ону сламку у оку свог ближњега. Па, кад. · васпитач нема у својој души ништа велико, кад његов ум не | иде даље од најпримитивнијих закључака, кад је чак лишен и љубави према омладини, ипак му остаје на врху језика и пера "много савета, којима обасипа своје ближње. То је посао који | не стаје никаквог труда, а причињава своме аутору велико задовољетво, јер, дајући савете, постаје у неку руку интелектуални вођ, нека врста заштитника и спасиоца.

Но треба опростити кад се ствар свршава говором. Најзад, старији, као што каже Ларошфуко, воле да дају добре савете, кад не могу више да покажу рђаве примере. И кад.

учитељ : 22