Учитељ

404. РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

лжисану воду, па је ову воду ушприцао под кожу неколиким псима. Животиње по– стадоше дремљиве, добише наступе и за неколико сахати угинуше. При секцији се показаше исти знаци, који св показују и код дифтеритичног отрова. Флични покушаји с људским снојем који није постао напрезањем, него у парном купатилу, није покавивао таквих знакова. Чини се, да само телесним напрезањем луче знојне жљезде штетне честице ив људскога организма.

Страшна пустош. „Школски Одјек“ донови у своме 3. броју белешку о стра– ховитој пустоши деце од дифтерије и шарлаха у Белој Цркви и околини. Вели, да 5 је само у Белој Цркви и еколини од ових страшних болести, умрло више од 1000 дечице' Многи је имао у својој кући по 8—10 деце, а сада ја ниједно. Тамошњи је свет у очајању, а нарочито Срби, јер немају лиједнога Орбина лекара.

Заиста ужасна судбина. Бог нека утеши ојађене родитеље

Шегртске школе. Према статистичким подацима о стању шегртеких школа у Хрватској и Славонији крајем школске године 1898—9. било је тих школа у свему 36. Трговачки шегрти обучавани су васебно у трговачким школама и то:у Сењу са 12 шегрта, Глини 16, Карловцу 13, Костајници 10, Петрињи 17, Сиску 22, Беловару 16, Крижевцима 20, Броду 18, Дарувару 11, Пакрацу 11, Ђакову 18. Митровици 18, Руми 27, Шиду 4, Винковцима 20, Вуковару 21, Загребу 105, Осеку доњем граду 47, Земуну 38, дочим се трговачким шегртима у Вараждину даје засебно обука у трговачкој школи, коју издржава обртнички збор. Крајем школске године 1898—9. била су у свим шегртеким школама '644 шегрта: На једну школу:

долави просечне 129 шегрта, на један равред 2', а на једнога учитеља 11 шегрта.

Испод 12 година не бијаше ни један шегрт, највише их је било у добу од 16 година, свега 1049 или 22:60, а најмање преко 20 година, и то: 42 или 0:99). По завичају било је крајем шк. год. 1898—9. из Хрватске „244 или 52.4%, из Славоније 1605 или 36730, ив Аустрије 109 или 3:50) има Угарске 265 или 570), из: Босне и Херцеговине 82 или 0:79, из др. вемаља 250 илн 0:459/, шегрта. По веромеповести било је 3756 или 89:90, — шегрта римокатоличке, 17 или 0:36") грчко-

„католичке, 656 или 11:90, православних, 14 или 0:28%) еванг. хелв., 48 или 087

ев.-аугобуршке, 154 пили 8:27%/ израилиске. Шо матерњем јевику било их Је: 3813 или 82.19/, хрватског и ерпеког, 96 или 2:070/) словенскога, 58 или 1'25%, чешкога, 6 или 0159, русинскога, 548 или 11:70, немачкога, 123 или 2'200, мађарског и 6. или 0:1500 осталих. Ови бројеви сува нас врло поучни. Трећина становника Хрватске ц Славоније Срби су. Џрема томе морало би бити шегрта Срба преко 1500, а њих има тек 656, дакле у место 330 има их само 11:99. Има их готово толико, колико и знегрта, којима је немачки матерњи језик. Жалосно је то свакако, а још би било жалосније, да скрштених руку то и даље гледамо, јер би нас туђинци прегадили. А нека нико не мисли да по српским местима неће бити трговаца и зачатлија зато, јер немамо толико Срба трговапа и занатлија. Биће их и те како, јер ће их отворити потреба. А ако не буде Срба, доћи ће туђинци. Ти бројеви доказују и то, како је неоснована била вика неких листова на нас, зато смо и томе питању обратили пажњу, Данас је и у томе код нас нешто боље пошло, а ови. наведени бројеви покавују, да је било зашста крајње време, ла се пробудимо.

Споменив Н. Гогољу. 21 фебруара ове године навршиће се равно 50 година. од дана смрти овог великог руског приповедача. Тога дана подићи ће му се споменик, на који је циљ прикупљено. од народа 80.000 рубаља.