Учитељ

ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ 405

Мађарски шовинизам. Државни Просзетни Савет“ (,,Огв2адов Кблокфаћам Жапаев“) у Угарској по наредби министарства просвете, послао је учитељским 860ровима израђени нацрт новога наставног плана, да га н они прегледају и ставе своје примедбе ако их буду имали. У том циљу и сам званични орган „Мерфапкок Тарја“, као и остали стручни листови отворили ву нарочите рубрике за претревање тога питањт, управљајући се по оној изреци: „више очију више воде“. — Довде је све лепо и похвално, али сад настаје и испољава се оно, што не би требало да је у интелигентних људи, оеобито онде, где су тако многобројне народности као што је у Угарској. ,

„Јужно Угарско учитељско удружење“. („Рејуашуагогз2аш! Тавнбесујећк) добило је такође тај нацрт. На скушнтини тога удружења 22. јула пр. год. у Вел. Бечкереку донета је поводом овога нацрта ова ресолуција: Да се учитељеко оспо«обљавање подигне; да се у учитељске школе примају само они, који сврше потпуно средњу или грађанску школу; да много више хоспитују у вежбаоници но до сада; да се број државниж учитељских школа повећа, а вероисповедне учитељске школе де се затворе, јер вели није потребно чак ни доказивати, зашто то треба учинити, А. да би се пак осигурао што бољи успех у мађарском језику у немађарским местима, мора се одмах подићи (где га још нема) мађарско забавиште. Даље су наведи, да не треба дозволити разне наставне планове за разне народности, него треба да је, један план за све народне зиколе, па би веле био сигуран успех у мађаривовању осталих тамошњих народности, ла и српске. А као круну свега тражи поменуто удружење, да се све књиге штампају од сада само латиницом.

Оволику заслепљеноест нисмо могли претпостављати ни код највећих шовиниста а оно гле, и то још хоће. Све су тамошњим Србима наметнули, још само да им ткину учит. тиколу, и штампају књиге за децу латиницом, па је евршена ствар.

Нов часонис. У овогодишњи буџет Државне Штампарије унето је 10.009 динара за издавање једног пасописа, -

Шегртско питање у Хрватској ни блавонији. Да би што боље очували своју народност Срби у овим земљама, као и да би се боље прибрали и организовали у погледу трговинско-економском — прионули су те се поред других прешних ствари заузеше и за подмладак српеког трговца и занатлије — шегрте. У том циљу Срби трговци у Загребу потпомогнути родољубима из целе Хрватске, Славоније, Ђачке, Баната и Срема, прегнуше да што више српске деце из тих чисто српских крајева пошљу за шегрте, и да то питање популаришу у народу. Они су установихи нарочито одељење које се искључиво тим послом бави. Ти родољуби шире ту мисао по свима поменутим местима. На истакнуте људе у тим крајевима шаљу поједине кратко изведвне наштампане поуке, у којима се објашњава, какву корист може имати народ, шиљући своју децу у трговину им занате, даље, истиче се ту, како у народу има здраве н даровите деце, од кејих на селу неће бити велике користи, а наглашава се, како таква деца "могу бити срећна м од користи своме народу ако се одаду трговини и занатима.

Кад дође Српче ва шегрта ив тих крајева, одмах га уче, да се брине о себи им да мисли о својој будућности. Најпре мора само да напише кратку молбу (према Формулару), за тим дотични родољуб који се о њему брине попуни и сам Формулар, у коме је наведено: колико је детету година, каква му је сведопба школска, колшЕо је висок, каквог је здравља, ко су му родитељи и какав замат мили трговину жели учити. Тај Формулар потписује његов старазлац, — родољуб —, свештеник или учитељ онога места из кога је дете.