Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 418

Учитељски посао није занат, то је културна мисија једнога просвећенога и спремнога наставника у селу, у коме су, ако не здрава памет, али друштвена и економска, патриотска и културна, игијенска и привредна свест на врло ниском ступњу напретка. То је основна идеја ове књижице. «

Па како је задатак учитеља као мисионара много већи и заплетенији, писац ове књижице узео је на себе дужност, да у облику писма изнесе своје погледе и савете само учитељици сеоској. Задатак овакве књижице и сувише је голем, а за наше прилике и сувише користан. О овоме би се имало писати много и много. Јер ставити женској на плећа дужности, који излаже ова књижица, значи непосредним путем утицати на мајке и сестре, на домаћице и газдарице, а на тај начин кренути ка бољитку наше цело културно и економско стање пе селима. ;

У књизи се прво цртају лепим бојама сеоске прилике, које имају примаме за једну наставницу, а које су, уопште, повољно земљиште за њен мисионарски рад. Ту се умесно прекоревају учитељице, што нису за ових 20 — 30 година хтеле или нису умеле утицати на своју сеоску околину. —— Уз то су бегале и од свога рођенога посла, по-

сла у кући, око свога одела и намештаја и свега, што једну женску прави ваљаном домаћицом.

Сеоска се учитељица овде упућује да учи, да показује, да саветује сеоско женскиње у кући и женску омладину у школи и на сваком месту. Наравно да су јеметво за успех — ауторитет, укус, спрема и вредноћа саме наставнице. Без тога она се не може успешно бавити послом преображаја.

Најпре јој се излажу савети, да енергично чува, брани, џодстиче, али и исправља у добром правцу сеоску женску радиност вез, ношњу, шаре и остало што ту спада. Живим се бојама. црта штета од пропадања те гране привреде, коју плави туђинска производња. У том правцу се препоручује учитељици посао ткања, како рува и др. потреба, тако и српских ћилимова, као нашег народног специјалитета.

да овим се поуке баве народним животом у свези са игијенским условима његовим. Ту се препоручује висока постеља, вунени Јортан, боља храна, печен леб, кречење, грађење и што чешћа употреба сапуна (за који се даје чак и рецепт), лечење и нега болесника, чистоћа и ред у кући и око ње ит. д. Све је то истакнуто им стављено сеоској учитељици, да у том правцу, на увођењу и поправци свих тих предмета неуморно утиче и ради. |

При крају се говори о предрасудама, нарочито о толиким жен-