Учитељ

414 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

ским празницима, у које се не ради, а чиме се опет штети народна привреда. Саветује се учитељици да се одсудно бори против тих празноверица, али да чува и гаји лепе српске обичаје, н. пр. славу, па да и она унесе свога укуса и умешности у кићењу славске свеће, колача и осталих ситница у сеоском дому, што ће много допринети ширењу укуса у народу. А свака наука из једне нагло ће. прелазити у другу кућу, и остале редом, на корист нашег напредовања домаћег живота. ~

Свугде се наглашује, да учитељица треба у свему да буде пример сеоском свету, али да се не затвара у четири зида и са неким презрењем гледа на тај безазлени свет, који у њој гледа свога истинскога учитеља, помагача и саветодавца.

То је лак преглед књигене садржине. Види се, да су савети у њој добро погођени, да су запажене најпрече потребе, које треба наше женскиње да подмире, а које ће моћи учинити само неуморнвим радом и одушевљењем наших сеоских учитељица, које поред учитеља, треба да буду по селима нашим први и једини културни пио_ вери и то на зидању баш правога темеља држави и друштву, на подизању домаћега напретка и кућевне радиности, што је искључиво у женским рукама.

0 мисији наших сеоских учитељица у народу имало би се још много писати, али ми ћемо им бити благодарни, ако оне приме к срцу и у дело приведу, бар у почетку, ове савете, које им ова књижица на срце ставља. 1

С тога ову књигу најтоплије препоручујемо нашим учитељицама, па и учитељима, који би такође били дужни према својим силама прихватити горње савете, ширити их речју и делом и тиме проширити свој делокруг ка корист и срећу нашег напуштеног и заборављеног сељачког народа. се с

ж Грешке у настави, од Џемса Хјуса, превео с енглескога Ст. Ловчевић. Београд 1899. Стр. УП. и 109. ц.2 — Одштампано из „Просветног Гласника“. Па Енглези важе у свему као практични људи. Њихова је изрека „време је новац“. Према томе и све гране њихова живота носе у себи практичан смисао. Није ни чудо, што им и васпитање има исто обележје. Њихова три највећа педагога: Бекон, Лок и Спенсер јесу позитивни Философи, практичари у својим погледима и својим васпитним идеалима. Јер док први истиче очигледну наставу на супрот празним и мртвим разговорима, а други објављује начело да је све знање прошло кроз чула, дотле трећи пише, да је човеку нај-