Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 415

потребније знање, знање природних наука. Зар није у свему поме оличена сушта стварност и учење у животу за живот 2

Није ни чудо, што и овај њихов земљак, чије дело приказујемо, идб стопама, које су већ утрли они. И он је изабрао практичан пут и начин, да њима олакша наставу и васпитање младежи. Он се није упустио, да смишља и проналази неке нове васпитне захтеве, Формуле и одредбе; он неће да ствара нов васпитни систем. Он полази негативним путем. Хвата и прикупља грешке, мане и заблуде у настави, изнови их пред очи, осуђује и исмева и негде на супрот њима изнови правилне поступке, а негде пушта вас, да се сами отмете од грешака и себи одредиге правилан пут, којим ћете се кретати у настави. Да то постигне он је прибрао најважније наставне грешке и настраности, ставио их у извееан ред, опртао их једрим и живим режима, и пружио их пред вас, као оно лекар кад утврди и изнесе карактер болести, а после је лако наћи јој лека.

Писац полази од те поставке, да је у настави главни предмет — дете. Знање и све остало споредне су ствари. С тога он обара све досадање наставне Формуле, које су давале правац настави, као што су „знање је сила“. „задавање“, „предавање“, „учи очигледно“, „учи радећи“, па истиче као сувремени и најпотребвији захтев наставни : „развијај радећи“. По њему знање нема у себи моћи развијања; оно умртвљује чак, кад се ослони на бесплодно гомилање Човек тек и његове природне склоности уз помоћ наставе — имају у себи све услове за развиће и напредак. Бог је највеће савршенство у сваком правцу, и ко узме себи за циљ, да се Богу приближи, он је постигао и циљ свога васпитања. Разуме се, да особине Божје нису никад нешто, што се противи природи људској. - Идеал васпитни и наставни јесте, дакле, у томе, кад се ученицима разум обогати знањем, кад се они упуте, да и сами то знање теку и за њим непрекидно жуде, и кад им се „развије воља ж снага да своја знање ч употребе“. Ето ово: употреба знања, стварање, рад, саморадња, продуктивност — то је задаћа васпитања. Рад и рад, у корист своју и друштвену — то је закон васпитни. То је идеал практичне наставе, који је у овој књизи заступљен, и за који треба, спремити ученике и физички и умно и морално и технички. Отуда писац свугде. препоручује — "телесну окретност иу здравље, ручни рад и очигледну наставу. Нарочиту пажњу поклања гимнастици тела и раду. О.

Најбоље, што учитељ може дати своме ученику јесте самопоуздање, дакле вера у свеју моћ и снагу, издржљивост у послу, слободно, али пристојно кретање у свему, свест о својој одговорности и о сво_јој властитој части и поносу.