Учитељ

НЕКОЛИКО ИСПРАВАКА 497

рити тога и тога часа, свега тога не би било. Не би га могло бити, јер би сам предавач био принуђен да одмах почне причати деци оно, о чему им је у почетку казао да ће говорити, а не би се којечим заносио...“ „Како друкчије и колико брже и природније иде предавање кад се одмах у почетку истакне циљ у настави...“

Тако завршује г. Марковић „Фрагменте“ о „првом Формалном ступњу“, о циљу, и онда прелази на „други Формални ступањ у настави, који се зове анализа“

Као што читаоци видоше, све се сведе на то, да треба истицати циљ у настави, и да је голема грешка ко то не чини. Јер, поред тога, што је то „први Формални ступањ у настави“, једино то може наставника уздржа:и да не „лута“ и не почиње из далека. А ко противно томе мисли и ради, он ужасно греши и упропашћује читаве генерације...

То је логика г. Марковићева у овим редовима. То је захтев Хербартове школе, који је и у „Фрагментима“ нашао места, па их је г. Марковић посрбио...

Овај приговор учињен је мојој књизи (т. ] овој тачци) и од стране једнога нашега младога педагога из Јене, који је штампао (у „Учит. Веснику“) читав чланак о томе, шта вели о овоме питању проф. Рајн у Јени, а шта велим ја, па се питао: ко има право, да ли проф. Рајн у Јени или профМиодраговић у Београду ИМ, оставио је, да на ово питање одговоре српски учитељи. И ја сам се с овим тада сложио, и оставио ово питање, да на њега одговоре српски учитељи.

(С мирном савешћу остављам и сада, да на ово питање одговоре српски учитељи; и ако они нађу, да ја немам право, ни мало ми неће бити криво, да усвоје оно што је боље. Што се пак мене тиче, ја за сад могу изјавити само 080:

1.) Да ми ово питање изгледа безначајно и прекор неоврава јер ни ја ни г. Поповић нисмо тврдили ни да се

„не сме“ казивати о чему, а камо ли још „никако“. То је додао г. Марковић. Г. Поповић није о томе ни Пе аја= сам рекао: запазио сам, да је у деце већа пажња, кад им