Учитељ

448 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

хватила и друге народе балканског полуострва и чија би престовице Цариград био, али му покушај, због османлијског вапада и других неприлика, није испао за руком — то је обртна тачка у историји српеког народа. Дотле се је напредовало, од тог времена почиње опадање. -

Према томе, кад се сврши са нашом најновијом историјом (тачније: са историјом Краљевине Србије, од првог устанка на овамо), треба наставпти са причом о Цару Душану, који је живео од прилике пре 550 година. Од тада је дакле прошло времена пет пута више (и нешто преко тога), но од првог устанка до данас. Изложив у кратко дела Душана Силног, његова освајања, поход на Париград и др, ваља у најкрупнијим потезима изнети разлику међ тадашњим и данашњим животом народним и државним. (Н. пр. одвојеност виших редова -— племства и свештенства — од простог народа, велика, важност вере и манастира, радиност без машина, саобраћајна срества неразвијена и др.. После тога настаје разговор о важнијим личностима и догађајима посде Душана (Урош и Вукашин, Марко Краљевић, Кнез Лазар ин бој на Косову, Ђурађ Смедеревац, пропаст Србије, па онда Босне и Херцеговине, патње под Турцима, хајдуци и ускоци). На послетку долази да се време од Душанове смрти до данас престави једном линијом, на којој ће бити обележене године најважнијих догађаја, свака на свом месту. Учитељ треба нарочиту . пажњу да обрати, да ученици донста појме и јасно схвате дужину периода од 550 година. за које су се време тако многе им тако крупне промене десиле у животу српског народа.

Тек сада се може прећи на почетак српске историје — досељивање на балканско полуострво, које је отпочело око 600. године. Од тада до данас прошло је 18 столећа. Овај ће размак времена ученици моћи да представе себи, и ако не потпуно јасно, само кад претходно у свом уму већ имају јасну представу о дужини периода од 5 векова. Ово старије доба, од досељења до Душана, треба прећи у кратко. Изнели ли би се пред децу само намо најкрупнији моменти; живот у старој постојбини, сеоба и нова домовина, о жупанима у ошште и посебице о Војиславу (ослобођење од Византије), примање хришћанства и писменост, Немања и Св, Сава, Стеван Првовенчани, Стеван Дечански, Душан Силни и све остало, што је напред већ поменуто. Кад се пређе цела историја народна, онда долази да се графички представе размаци времена од векова. На једној линији, која представља дужину од 18 векова, учитељ би избележио само године од епохалнога значаја, рецимо ове: 600 (почетак досељавањи),. 870 (примање хришћанства), 1040 Војислав и ослобођење од Визан-