Учитељ

_______иСсТтОоРИиЈА У основној школи 449 тије), 1159. (Стеван Немања), 1355. (Смрт Душан Силног), 1899. (бој на Косову), 1459. (пропаст Србије), 1815. (други устанак), 1855. (повратак Милоша Великог), 1889 (одступање Краља Милана). Ту би ученици поред осталог видели и то, како је историја Краљевине Србије, од првог устанка на овамо, вамо један веома малени делић целокупне наше народне историје.

У основној школи могуће је како треба обрадити само најновију нашу историју, која обухвата 19. век, а из старија историје могу се изнети пред децу само најкрупнији моменти, И с тога се у ТУ. разреду у првој половини године треба бавити само историјом Краљевине Србије (од првог устанка на овамо), а старија историја српској народа да се, у најкраћем прегледу, пређе у другој половини године. То би било слично ономе, што се уз земљопис Краље-. вине Србије: само у кратко помињу и остале српске земље. Па кад. је за земљопис усвојен такав план, онда још пре треба да се усвоји за наставу из историје, пошто је деци теже да појме време и дуже и краће периоде времена но простор већи и мањи, ближи и даљи (простор се види, време треба замислити). А разлог је за такав план. још и то, што будући грађани ове земље треба. пре света да су што боље упознати с догађајима, који су данашњу Краљевину Србију. створили. Само брижљивим поучавањем најближе прошлости можемо постићи да, колико толико, разумемо садашњост.

У осталом, у нашој најновијој историји, нарочито из доба. устанка и ослобођавања, има и лепих примера. Да ли ми данас имамо онако духовитих државника и окретних дипломата, онако мудрих војсковођа, онаквих родољуба и јунака, какви беху Милош Велики;. Карађорђе, прота Матеја, Хајдук Вељко, Синђелић, Рајић и многи. други Или зар триста јунака са Зеком буљубашом, 1818. године на: Равњу, није призор онако исто вјајан и величанствен као и триста Шпартанаца на Термопилу са Леонидом 2 И зашто онда деци о свему“ томе не говорити повише, те да се у њима развију осећања поноса но је Сриче, што такве нретке има, жудња за славом и величином Српства, овећање дужности да за остварење тога, кад затреба, и живот заложи 2 Само тако васпитан дечко биће доцније грађанин, који не само брине бригу о општем народном добру, већ је готов да за бољитак народни жртвује све што има.

У почетку смо напоменули, и опет понављамо, је баш нама и баш данас веома потребно и вужно, да омладину васпитавамо што зише у напионалном правцу. Јер ако се будемо одушевљавали идејом о величини Српства, и ако у том правцу будемо и радили, онда у будућности још нешто може и бити од нас; иначе ћемо занасти

УЧЊЕВЉ - 29