Учитељ

48 РОПРАВЕ И ЧЛАНЦИ > Б- -_--_-_-_________- 7 ЕВРА РЕ НИНИВИ =

3. Излети целе школе имају велики васпитни вначај. С обвиром на лота са-=обраћајва средства берлинска, ваља те излете приређивати само са појединим оде– љењима или највише са неколико равреда; _

4. Више дечје школе мушке ваља лети бар једном » месецу да учене излет на цео дан, Тај излет треба ла буде посвећен походу, играма и п укама. За ниже разреде препоручују се подневни излети. Ваља и на томе радити, да се од желевничких управа издејствује спуштена подвовна цена за излетнике;

5. Да би и сиромашни ученици могли участвокати у тим излетима, ваља тра-

жити од општине помоћ, која је одређена на тај циљ; ;

6. Поред општинских управа, ваља и доброчина, друштва и поједини родољуби да наетану свима средствима, како би олакшали ученицима боравак на добром шумском ваздуху, као што се баш сада то чини у Дражђанима (Древди).

Школа у Петрограду и Мосеви. У про глој школској години било је у Петрограду 341 нар-школа са 816 разреда и 19.000 ученика-ца. Осим тих школе издржавала је градска управа 20 школа недељних и 6 читаоница. Због недостатка. места у школама није могло бити примљено 760 деце. Ове годиње одређено је од. стране општине на школе 1,900.000 рубаља (за 258.000 рубаља више но у прошлој тодини), те ће се отворити 90 нових школа, које ће моћи примити јо 1000 деце ради шкодовања. — У Москви у прошлој години било је 186 школа оен. са 467 разреда и 18.045 деце и 6 школа нодељних са 5381 учеником. И у Москви многа деца нису могла бити примљена због испуњеног броја, ма да се плаћа школарин .

Тежња за образовањем код појединих народа у Русији веома је различна као што се види из броја школа и школске деце. Највпше теже за образ овањем Немци, Естонци и Лотиши у губернији естелекој, ливонској и куронској, где народна школа траје већ од 300 година, док у другим покрајинама руским једва од. пре 60—70 година. Тек после ових долазе Великоруси, који од свију Руса имају највише школа и највише школске деце. То је поглавито у 6губернија московских (јарославска, тверска, тулска, калушеска, владимирска, и рјаванска) и трн губерније петроградске (олонечка, архангелска м новгородска). Где је по губернијама изме-

мањи. То се нарочито добро може уочити у губернији певзенској и симбирској. Међу Рувима Мзлоруви најмање показују воље за школским обравовањем. Губерније чисто малоруске (кијевска, полтевска, черниговска, волињека, харковска, подолека и област донскик Козака) показују много мањи број школа и зиколске деце од великоруских губернија, Тако, област донска, подолска и харковска губернија долазе међу последње с обвиром на степен својих народних школа. Њима се могу придружити и губерније, где живи становништво малоруско у претежној већини. (курска и- воронешка) Белоруси и у тој ствари чине неко средиште између Великоруса и Малоруса. Губерније белоруске (гроденска, мохилевека, смоленска) по школама долазе одмах после губернија великоруских; губерније минска, витебска и виленска, где је становништво белоруско измешано е другим, долаве пред малоруске или између њих. И губерније е румунским становништвом (јекатеринославска, херсонска, подолека и бесарабеска) долазе у погледу школства међу последње. Али су ипак у томе погледу највише изостали становници мухамедански и нехришћанско становништво, којих има поглавито у губернији уФимекој, која у погледу школства заузима последње место у Русији, па онда у губернији астраханској, казанској енмбирској и „пензенској.