Учитељ

школско КРЕТАЊЕ У СВЕТУ 554

=

су од тих одредаба шведски од јавуара 1882 год. и норвешки закони од 26. јуна 1889. године.

По шведском закону деле се установе за основну наставу на пет класа: а) школе за малу децу; 6) ниже основне школе; Б) основне школе; г) продужне школе и д) грађанске школе (више основне школе).

Најзнатније су школе за малу децу и опште основне школе. Ниже основне школе мешовите су нарочито за слабо насељена места, а уређене су према месним приликама са више разреда. Продужне школе имају задаћу да прошире знање добивено у основној школи с којима су спојене. Грађанских школа мало има. У земљоделским школама уче оно, што сваком земљораднику треба знати, а у при: морским крајевима основане су школе за рибарство, а у шумовитим покрајинама су школе за шумарство. 56

Школе за малу децу и опште основне школе деле се на сталне ч привремене. да две три привремене школе постави се по један учитељ према месној потреби који подједнако обучава децу саду једној, сад у другој школи, али увек тако, да једне године све школе одређене њему пређе. Често те привремене школе постану сталне кад се кодико толико створи услова за то. Године 1895. имала је Шведска 8961 сталну школу и 2861 привремену.

Разређивање ових школа није самовољно учињено, него је прека потреба то диктовала, тако су месне прилике налагале које у тим покрајинама постоје. Тиме се постизава то, да се школа и њен благотворни утицај шири у најудаљеније крајбве. Само је тако могуће да Лапландци имају знати број специјалних школа, за које се наставнипи спремају у нарочитим учитељким школама. Па и неки мален број Фина настањен на руској граници има своје засебне. школе и наставвике. |

Свака парохија је засебна школска општина, а вароши за себе опет чине засебну. школску отштиву. У свакој школској општини има школско веће, чији су чланови мушки и женскиње, изабрани на целом скупу школеке општине. Сваки може бити изабран који то хоће, и кога интересује школа и њен напредак. У томе већ морају бити најмање четири члана не рачунајући ту предсеника, који је увек свештеник или његов заменик.

Дужност је школског већа; да пази: да ли наставници уредно врше своје наставничке дужности, да ли се тачно придржавају наставног програма, да ли деца тачном уредно походе школе. То веће подноси сваке године свој извештај у коме износи своје примедбе ако их буду имали и чини предлоге епископу, чије налоге као и ми_ нистарске извршује. Веће има право постављати; премештати и от-