Учитељ

упуство ; ; 799

даље бранио, па најзад изјави, да има нарочитих разлога што сене. може примити тога места,и ако признаје да би тада имао куд камо. знатнију награду од оне, коју нрима као учитељ, само не може тај свој разлог да изнесе пред пашу. На пашино наваљивање он најзад . наже: Ми Срби поштујемо своју веру као и ви, Турци, и држимо се строго својих верских прописа у погледу хране снако, као што и ви“ пазите на то. Чланови комисије једу жабе, змије, а ја би се таквом“ краном огрешио о своју веру, за то ми није могуће да будем њен члан“. Паша се носмејао овоме разлогу, али је присутни старешина . њихове вере муфтија, посредовао у овом питању и нашао ла је изнети разлог на своме месту, и да би Јосифа са свим требало ослободити. Један од чланова гомисије питао је шта је он то рекао, али ' му нису хтели одмах казати, па кад су му то доцније протумачили. рекао је, да је тај велики домишљан. Тако је ЈовиФ прешао и ову; опасност не по себе, јер се њему отворила била лепа перспектива за будућност, већ по онај крај у којему је служио.

Кад нису могли ништа учинити с њим, покушали ву да неколико младића пошљу у Једрене у бугарску школу, Родитељи нису могли прозрети праву намеру, па су били вољни за то, али Јосиф · није никако допустио и успео је најзад да исте пошље у. Призрен у | Богослевију.

Кад је вршен акт ослобођења у најкритичнијим данима, он је учинио примерних услуга општој, српској ствари и лесковчанима, . Било је међу њима странаца, и Срба и Турака, који су наговарали да лесковчани остану пасивни, да не испољавају своје симпатије ни "за Србе ни за Турке, а неки су световали да покажу своју приврженост Турцима. Јосиф је разлозима својим ауторитетом разбио) такве смутње и тражио је од лесковчана да се изјасне отворено за. Србе, и да сеу циљу одбране оружају. Лесковчани су,.као миран. трговачки и занатлијски елеменат (цењен у целини) остали доцније» да бране своје огњиште како би им била угрожена част или би претила опасност животу њихових милих, од Турака. Онај храбри Јов.: Бунић и још неколико из Лесковца ступили су у добровољце за наступање према Вргњу.

Јосиф је о ослобођењу Лесковца писао опширније у „Врањском ; Гласнику“ 1892. године. У том описивању свој утицај на догађаје свео је па најмању меру. Али, ако се буде подухватио ко да пише“ историју Лесковца из најсудбоноснијег доба, историју времена кад је се учинио прекрет у култури овога места, онда мора истаћи · ЈозиФову личност као најјачег чиниоца, као покрегача. припреме новога“ живота. |