Учитељ

686 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

ђев; а непрекидна увреда доводи најзад до потпунога, затупљења.

частољуоља. „Покажи ми руке! То нису руке — то су шапе! Реци ми, дакле,. шта имаш“ — „Имам шапе!“ — „Реци гласно, да и остали чују!“

Бива. Може ли се замислити систематичније унаштење ученикове части, од оваквих и сличних суровости, које, на жалост, не спадају у бајкег Чак и при озбиљним неисправностима или кажњивим поступцима не треба наставник да претрпа потемехом и једом ученика. који је погрешио; па и наш школски закон прописује ва свим умесно, да учитељ при телесним казнама не употребљује хладан и заједљив. потемех према ученику, који је згрешио. Могло би св још допустити, да учевиково славољубље пресретне иронијом; славољубивога ученика може такав поступак само да излечи; то може заиста благотворно утицати на коректуру његовога славољубља; у опште узевши, у основној школи не треба никако трпети опотемех и ом ловажавање,.

Али још ће у јачој мери но овим поменутим радом бити дирвуто частољубље начином, којим се врши казна, а нарочито писмена. казна. Из основне би је школе требало са свим истиенјти; и било је заиста таквих пелагога, који су из принципа. радили на томе, да се то и изврши. Међутим, искуство је показало, да се не може потпуно бити без тих мера, и ако би може бити енергични покушаји у томе правцу дели боље ревултате, но што их данав имамо. Ако је пак заиста потребно да св она употреби, и ако нгше законсге одредбе допуштају њену употребу, онда треба да разбистримо појмове о томе, да частољубље не претрпи удар или да не буде убијено услед. телесне казне; на који начин, дакле, да спречимо да та ка на не до"принесе томе, да ученик затупи и постане неосетљив у погледу части и срамоте. у

Пре свега треба бити врло штедљив у употреби телесне казне.. И у самој породици да се већ опазити, како деца најзад могу постати неосетљива према тој казни, која је свакако најоштрија када их често и са најнезиатнијега узрока ударају. Најчешће се матере: огреше о свој ауторитет таквим казнама, које су обачно праћене непрекидним штипањем. И у школи, нарочито у старијим разредима, има такозваних „јунака“, окорелих дебелоскожарл, на које више ви-. шта не утиче, који трпе и најоштрије казне не одајући ни најмањим знаком свој бол. Они су прекаљени; сувише честа телесна казна, начинила их је осетљивима. Не треба се дакле ни најмање чудити, што на тај начин ишчезава последњи остатак частољубља. Да не би допринела умртљењу частољубља, телесна казна сме бити само. крајње средство, коме се прибегава „што гано“, а не обична казна.