Учитељ

У КОЛИКО И КАКО МОРА УЧИТЕЉ УТИЦАТИ НА ДЕЧЈЕ ЧАСТОЉУБЉЕ 685

чижих друштвених слојева — но не само из њих — да осећање чати и срамоте већ тако ниско падне, да лако прегоревају и хладнокрвно седају на те клупе, да стоје покрај срамнога студа без икатвога већега узбуђења својих живаца. Али, наставник свакако треба да буде опрезан, те да не стекне убеђење, да су деца у већини наших грађанских школа мање осетљива у погледу части, но деца виаших друштвених сталежа. Ко буде пажљивије посматрао и умео да чита и у привидно блесастам очима сељачкога или раденичкога детета, тај ће се често изненадити необично развијеним частољубљем тога детета „из народа“. С тога је у свакоме случају потпуно неоправдано у сеновним школама држање „магарећих клупа“ и „клупа за ленивце“. Зар неће дете морати изгубити и крајњи остатак од частољубља, који можда у њему тиња као у пепелу скривена вар: ница, када буде тако стално изложено подемешљивим и. презривим погледима својих другова, који се не могу отклонити 2 Како ће оно још доцније моћи осећати част или срамоту, када на овај начин полако али потпуно угушује само евоје частољубље, само да би могло сносити то несносно стањег Нечовечан је и свиреп такав учитељ, и никако му се не могу опростити таква поступања, особито када још ш сам даје повода за задевање и исмевање тих јадника; а то се често дешава код пакосних учитеља, који на жалост врло често сматрају децу, која су им поверена, само као препредене неваљалце. Характери, који то могу отрпети, свршују у потпуној блесавости; свака боља помисао код њих бива умртвљена, свака боља тежња постаје немогућна. Магарећа је клупа остатак још оне „надри“ културе славољубља, која се појавила код језуита, па и код друтих педагога, који су толико били свирепи, те су ону децу, која Фу била у нечему заостала од других, натеривали да носе нарочите белеге, као магареће главе и томе подобно. У основној школи, у којој би требало штитити и неговати нежне клице детиње душе, да би се што савршеније развиле, у њој нема места за такве суровости. С тога: даље са тим „магарећим клупама“ и „клупама за ленивце“; даље са свима погрдним белегама/!

Исто тако даље и са оним „црним таблама“, које видимо још У где којим разредима! Оне су „таблице заслуга“ само у негативноме смислу, јер са њих мсже посведневно свако дете прочитати, колика је погрда његовога суседа, .

Даље са сваким увредљивим задиркивањем и погрдним потсмевкама ! Вара се онај, који мисли да ће тиме дејствовати на частољубље. Сваки онај, у коме у опште још има, или чак живахно дела частољубље, биће услед сваке потсмевке и омадоважавања јако увре-