Учитељ

698 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Никада није било потребно обзирати ее на разне полове, као што је то потребно при неговању частољубља. Девојчице имају готово редовно нежније и Финије осећање части и стида, него ли мушкарци. Укор ће често имати трајнији успех код девојчица, него ли код мушкараца строга казна. Према томе и треба употребљавати поменута средства за изазивање частољубља. да правилно дакле негдвање частољубља први је услов познавање ученикове индивидуалности. Али како ће је учитељ довољно познавати, када он учи децу само годину дана, као што је то уведено у више разредним школама па још ако су разреди и препуњени2 Јасно је, да би то било могућно само у томе елучају, када би учитељ био више година заједно са својим ученицима, пратећи их кроз све разреде.

Свима овим средствима, које смо до сада поменули, треба да се постигне то, да дете научи само себе да цени. Пгаво сцењивање самога себе води самопоуздању, а ово опет доноси собом частољубље које је исто толико удаљено од славољубља, сујете, гордости, вези чања самога себе, као и од равнодушности и суровости.

А школа много доприноси овоме. Школа ваклања, заштићује, | као што смо већ истакли, тиме, што негује непосредну пажњу. У 4 кодико се озбиљвије бавимо васпитањем, које је ставило себи у задатак неговање непосреднота интереса, у толико се могу у већој мери занемиравати тобожња помоћна средства, као што су: оцене, боља и гора места, награде и томе подобно, која смо већ горе познали као средства која воде гордости, сујети и славољубљу. С тога увек треба оцењивати ученика према труду који показује, а не према самоме резултату. При васпитању треба за тим с: једне стране предочити детету идеалне личности, које су што се тиче части прави примери, а е друге стране треба темељно изложити све оне случајеве, у којима се показује рђав појам части, и њихов исход применити на дечји живот. Греше она господа, која се подругују неким родатељима, што су они сељаци: напротив, те људе треба хвелити, јер они не сматрају за мерило части сталешке односе, племенито порекло, нити скупоцено одело, већ унутрашњу вредност и племениту нарав. Очевидно је како се ово може пренети на дечји живот. Треба јасно изложити детету, те да и оно само увиди, да ви најмање није штетно по његову част, ако иде кров варош са својим родитељима, који носе сељачке хаљине. Нарочито “треба дете да научи, да су племенито порекло, велико имање и друштвени положај само случајности, које носе уједно собом и само спољашњу част. Исто тако, као што се трудимо, да дете доведемо дотле да уме ценити хвалу и по-

ка