Учитељ

У КОљИКО И КАКО МОРА УЧИТЕЉ УТИЦАТИ НА ДЕЧЈЕ ЧАСТОЉУБЉЕ 697

изрека, „да треба разликовати духове“, коју је он изрекао посматрајући тадашње уобичајено брутално понашање према ученицима, које их је само заглупљивало: духови ву, у погледу частољубља, код ученика веома различни. Нека су деца још из малена обдарева веома нежним, често болешљиво Финим частољубљем; а нека су пак дебеложожарн, на које ништа не утиче; има деце, која нагињу сујети и осетљивости, а има опет Флегматичне деце, којима је све равнодушно. То треба свакако имати на уму приликом заштићавања, одноено подстицања частољубља. Јасно је свакако, да друкчије треба поетупати са нежним частољубљем, а друкчије са затупелим. И ако је код првога довољан и најсмотренији облик негодовања, гласом или погледом, вод других, пак, неће имати успехћ ни најсуровији. Мислимо да није потребно да износимо нарочите доказе о томе, колики је педагошки грех у томе, ако св „ради правде“ одреди иста разна овако разним характерима, као и то, да је погрешно поступати једнако са нежнима као и са суровима. Истина не одричемо, да није увек лака ствар имати у виду частољубље дечје у великим разредима, према сваком тоједином, или ако већи број ђака учини исту грешку. Али и тада је боље по учитеља, да покаже одвећ велику благоет, него ли увредљиву строгост) боље је заштитити нежнога, чак и ако услед тога Фурови ученик и не добије заслужену количину казне, него да, обрнуто, казнимо довољно неосетљивога, упропашћујући при том са свим осетљивота. — Децу, пак, која тоже сујети и славољубљу, треса уз„државати од тога, и код њих треба бити веома обазрив при утицању на частољубље. Њих доводи у велику опасност свако јавно истицање или запостављање, и с тога то треба са свим избегавати. Са свим је довољно, ако према њима употребимо само слабе прекоре. Неожетљиве, пак, треба што чешће упућивати на мишљење њихове окддине; треба у опште. њима што одрешитије поступати, д'к се не усне толико, да на њих утичу и слабија средства; код њих ће бити од највеће користи баш јавност. Наставнику задају највеће тешкоће она деца, која нису ни најмање склона частољубљу, јер на њих неће утицати ни најтеже казне, по што при томе не осећају никакав срам. Али би и то било са свим погрешно, кад би се над њима одмах употребиле најстроже мере, јер ће ове услед тога остати у толико више безуспешне. Често ће на њих благородно утицати већа пауза у казнама, или привидно презирање. Њих треба натеривати на, то, да бар једанпут изврше нешто добро, да бар једанпут буду бољега владања; ако се у томе успе, ако се прва, па ма и. најмања радост услед извеснога добро израђенога посла усели у њихово срце, тада ће се у њима пробудити и частољубље.