Учитељ
ЗАВАВА И ПОУКА 199 ТИ.
Дан по дан, па дође и Свети Сава. Школи се опет легло све ваљаније и одабраније у селу.
— А кам' деда Игњатр пита попа седајући за софру.
Не знам попо, одговори учитељ. Одавно ми се није увраћао, његов Марко не долази ми у школу већ неколико дана, не знам да није болестан.
Људи седе за софром, али им некако шуто без деда Игњата. Нема оне шале и весеља које се замете где 1“ чича Игњат. |
— Да пошљем Глишу, рече председник, попи и учитељу, да види шта ради деда Игњат.
„Ови одобрише...
Мало после Глиша се врати.
— Шта би море, пита председник. Је ли здравог
— Здраво је.
— Па камо га међу нас.
— Неће, вели,
— А што морег
— Немам, вели, посла тамд.
— Ко вели%
— Деда Игњат.
— Ама зар он:
— Он, он, одговори Глиша, климајући главом. Вели доћи ћу ако ми сви одобре,. да турим угарак у ону кућу нека изгори.
Ове речи све изненадише. Сви и нехотице погледашв на учитеља, а он се сиромах запламтео у лицу.
— Шта је то било међу вама пита попа. -
— Ништа попо, части ми. Пан вам, толико време има, нисам га ни видео.
— Е, нешто се зорли наљутио деда Игњат, рече председник. Баш ћу га сутра звати да видим шта је.
— Молим те председниче, рече учитељ, кад дође деда Игњат, јави и мени,