Учитељ
130 РАСПРАВЕ. И. ЧЛАНЦИ
-— Оћу, оћу. Измирићу ја вас не бери бриге.
— Ама немаш нас, човече, шта мирити, кад се нисме ни свађали.
— Нисте се свађали, али ето човеку нешто криво па · се наљутио... А да ниси, почем, истуко његовог Маркића.
— Бог е тобом човече. Он ми је најбољи ђак!... Оно је дете на које човек нема потребе ни попреко да погледа, а камо ли да га казни.
— Е ко би му јако знао шта је деда Игњату, тек нешто има. Неће он банбадава да се наљути.
Учитељ слеже раменима.
— Колико ја знам, нисам га могао ничим увредити, Поштујем га и волим га. Радујем се кад дође к мени им поседи. Паметни човек, имаш с њим шта да разговараш...
· И тако прође школска, слава, први пут бев деда Игњата, Сутра дан председник га позва и он одмах дође.
— Камо си ти, деда Игњате, пита председник 7
— Ево ме.
— Јеси ли жив
— Жив сам' вала Богу.
— А камо си ти јуче школи #
— Што ћуг
— Па слава је.
— Немам ја тамо више посла.
— Како:
— Тако. Немам посла па мирна Крајина !..
РА зито деда Игњате 7.
— Тамо, ди се срамоте српски јунаци, ди се ови грде
"и каљају, тамо ја немам посла.
— А ко и' грдиг
— Ко би други, него учитељ
— Та није ваљад 7
— Кам' лепа срећа да није.
— А шта и' је грдиог Кога је грдио%
а