Учитељ
ЗАБАВА И ПУКА 7 ЧЗЕ
У том неко куцну, на судничка врата и унутра ступи учитељ.
Деда Игњат окрете главу, па гледа кроз прозор на шор. Шрави се да није приметио учитеља. У лицу се сав: зајапурио, а телу му обузе лака дрхтавица. Пето је: стезао 'и опружао песнице.
Учитељ се поздрави с осталима па приђе њему.
Деда Игњате, камо си ти, шта радиш2
Он једва окрете главу. Погледа га презривим погледом и ништа му не одговори.
Ти се нешто љутиш на мене, деда Игњате 7
Деда Игњат му загледа у очи. Унесе му се у лице и гласно викну.
— Јес' љутим се!
Учитељ се трже.
Што деда Игњате 2
— Па зар ти још питаш, дрхтао је деда Игњат.
Преко учитељева лица навуче се облачак. Он махну руком преко чела и косе.
— Ја не знам деда Игњале.
Деда Игњат га још боље загледа.
— Реци ти мени, јеси ли ти Србин 7
Учитељ се благо насмеши.
Бог с тобом деда Игњате! Од куд сад то да ме питаше Бог в тобом био, него ја те питам: јеси л' ти Србин Јесам, деда Игњате.
— Јок, рече он. Ти ниси Србин.
— Јесам, деда Игњате.
— А ја! Ти си Шваба.
Учитељ се опет насмеши.
— Нисам деда Игњате. По чему ти то мислиш да сам ја Шваба 2
По томе, што Србин не може оно говориити, што си ти твојим ђацима у школи говорио. По томе што Србин не може понижавати оно, што је наша светиња. Што Србин