Учитељ

44

На први поглед видимо да су у науци, а исто тако и у философији, идеје сређене, системисане по извесном плану. И то је оно што ове | дисциплине двоји од искуства у обичном смислу.

После овога писац прелази на прави предмет ове књиге — на философију код Срба. Прво говори о народној, па онда о „струч- | ној“ или философији у обичном смислу. Народна је философија из- ложена поглавито у пословицама, које је створило вековно искуство. Писац наводи као пример неколико наших народних пословица, и налази да и сувремена наука и философија ништа више не могу да нам кажу. И не само то. Писац тврди да „сувремена биологија и психологија нису ништа друго него слушкиње и тумачи онога, што је људска раса кроз тедијум српског племена створила, средила и по- | ставила у свеопште апстрактне формуле“. (Стр. 27). Овде морамо, | рећи: свирај, па и за појас задени. И ми ценимо бистрину и даровитост српског народа, али никако не можемо пристати да је све | што се може сазнати изложено у нашим народним умотворинама, да наука више нема шта да рече. 4

На реду је сад „стручна философија“ у Срба. То је филосо- | фија у обичном смислу, оно што једино и требало да буде предмет | ове књиге. О народним умотворинама, у којима често има дубоке | мудрости, могу се писати студије; али то ће бити прилози за кул- | турну историју дотичног народа. Философија је пак засебна дисциплина и не треба је мешати с народним умотворинама.

Прешав на прави предмет свој, писац излаже: атомизам Руђера | Бошковића (стр. 32—986), практички Доситијев евдомонизам (стр. | 36—50), философски синтетизам Косте Бранковића (стр. 51—64), систем целокупне философије Мих. Х. Ристића (стр. 65—79) и фи- | лософски натурализам Милана Кујунџића (стр. 80—91). Писац износи | како је и у ком правцу мислио и писао сваки од српских преставника философије у прошлости, и тај материјал поглавито даје вред- | ности овој књизи. -

_ Нећемо се упуштати у појединости. Да приметимо. само толико, „| да философија у нашем народу почиње са Доситијем, као што је | то пре 35 и више година изнео Милан Кујунџић.! А Руђер Бошковић, | који је писао на латинском, талијанском и француском језику, овај | философ материјалистичког преда у 18-том веку, припада општој | историји философије. |

Пошто је довршио посац, писац у „завршној речи“ понавља како и у свима философским и научним системима.... не ма ничега |