Учитељ

84 _ ЧАШТО_ЈЕ УГЛЕД УЧИТЕЉА У НАРОДУ ОПАО!

Заиста, ово је једно по нас од најважнијих питања од чијег правилног решења зависи каква нас будућност у моралном погледу очекује.

Бар, за нас је обмана и лаж као што многи пријатељи учитељског сталежа говоре и пишу, да учитељи у друштву данас заузимају угледно место између осталих сталежа Чиновничке хијерархије. Кад би заиста овако било, наш слаби глас, тако да кажем, не би се против ових „варљивих изношења“ ни подизао. Али, све је то за нас лепа жеља а не факат; то је слика без живота; то је гб костур без. мишића; итд. јер смо ми у овом погледу најпозванији, да сами о себи изрекнемо истинити суд, да ли је све онако као што се о нама у данашње доба говори иу штампи пише. Што сам овакву оцену изнео и што овако тврдим, сведок је искуство из мога учитељског живота, а при том, ја мислим и тврдо верујем, да ћу наићи на одобравање код раденика и раденица мога позива, ако кажем, да је

мало друкчије а не онако као што нас појединци сликају

и представљају ширем кругу публике. Слободан сам да ставим два, три питања: 1.) да ли сам ја у праву што велим, да је учитељски сталеж данас запостављен од многих других. и мање важних и не важних друштвених сталежа; и 2.) да ли он по својој корисној улози, који врши, заузима у реду положаја оно место на које треба да га друштво уздигне; или 3.) да ли остаје у снази и даље она „неоснована потврда“ од стране ласкаваца учитељских пријатеља, који на против тврде, да су учитељи за сад у довољној мери морално награђениг — Руку на срце читаоци па реците истину. Али, ја већ ваше мисли у овом тренутку по гађам, јер знам, да оно што у својој души осећам, то исто и ви осећате. Па онда, ко је у праву: да ли ја, што тврдим да се о нама као о једној друштвеној заједници једно мисли. и говори и пише друго, или, да ли је правда на страни. наших „пријатеља“ 2

Истина је, да се својим позивом можемо поносити, јер