Учитељ

"99

читанке за ЈУ разред усвојили ову поделу, не би им чланак: „Снег у соби“ дошао на крају читанке. И ако се, у којој школи, чланци читају редом, овај ће доћи на ред „кад се гора гаодене листом...“

Природну поделу ваља унети у све читанке, изузев читанчицу за 1 разред. У њој је природна подела немогућна. Целе јесени и зиме изучава се буквар, а читанчица

долази тек пред крај зиме или с рана пролећа. Па, кад је природна подела неостварљива, вештачка је излишна.

2. Васпишна страна

У наше читанке унесени су многи чланци без икакве васпштне тенденције. Мли боље речено: њихова је вастшиптна страна гдекад сумњива, гдекад и опасна. И онда је појмљиво, што такви чланци не могу да послуже као помоћни материјал науци хришћанској. Без сумње, ово је и био главни мотив оној духовитој Домановићевој причици, у којој се врло лепо исмејава систем данашњег васпитања,

Руку на срце: имао је богме п шта да псмеје.....

Вечитим и свакодневним забранама и упутима: „не гледај с моста у реку, утопићеш се“, „не седи. крај отворена прозора, разболећеш се“, „не лажи, проћи ћеш као Тривун“ А , и тако на више до амина, учинили смо:

а) Да су деца изгубила сваку веру у наше поуке савете. Не верују нам, јер се у животу не сусрећу са оним „безбројним“ опасностима, којима их посведневно страшимо.

6) Изношењем рђавих примера и онда, кад су деца безазлена као јагњад, утиче се штетно, јер се, куша“.

јући било своју снагу, било радозналост, и нехотице одају на зло. __в) Свакодневним придикама начинили смо од живахних и наивних малишана лушке без осећања. М ове лутчице чекају наш упут пре но што кроче. У њих нема моралне свести за самоопредељавање к добру. Али је највеће зло што се у свима овим чланцима одмерава несрећном и погибаоном корисношћу. Уместо да се у деце развија чиста љубав к добру, а гнушање према