Учитељ

109

може учинити за своје ученике јесте то, да се они њиме користе онако исто, као што је случај и са средњим школовањем; да они као и гимназисше изнесу онолико практичнога знања колико им је у будућем животу потребно. Затим се, и то нарочито, траже добри обичаји у животу, отворена и будна интелигенција, јасне идеје, правилно расуђивање, размишљање, ред, правилност у мислима пи говору. Предмет основне наставе — као што је неко рекао није да обухвати цео материјал који она додирује и што је могуће знати, већ да научи од свега из тога материјала оно, шшто није допуштено да се не зна.“'

И тако, само и из овога краткога извода јасно видите огромну разлику која стварно постоји између нашега и францускога програма за основне школе. Раније сам напоменуо, да се, најблаже речено, наш програм одликује нејасношћу, неподесношћу и шепртљансвом. Сваки онај који има чврсту вољу и реши се, што но кажу „на живот и смрт,“ те ово наше „службено издање“ и прочита од поцчетка до краја, уверава се о истинитости овога тврђења. Сем речи: „први разред, .... четврти разред; Потоп, Ноје, Аврам, Исак, Јаков и Јосиф; главне црквене утвари, црквени и грађански празници;“ плитница (тацна); срества(!) и средства; све до броја десет“ у нашем програму не налази се ниједна идеја водиља, из које би се видело шта држава и Министарство Просвете желе постићи основном наставом; не види се јасно колико и каквог знања дете треба да изнесе из основне школе и унесе у његов будући живот. Наш је законодавац само натрпавао голе речи, као да су ти наши „Наставни Планови“ неке збирке за речник. У своме животу никад нисам читао ниједну књигу с више муке и напора, него што сам се мучио читајући ове наше

„Наставне Планове и Програме за Народне Школе у Кра-

: Овога се принцина нису придржавали наши званични педагози у Министарству Просвете, кад су израђивали наш програм за основну наставу који је · 1098 пута већи од францускога. С тога и јесте у нас тако слаба писменост (21'08%/0!) народа. А и војници који долазе на регрутацију и који су прошли кроз нашу оеновну школу, по тврђењу војних лекара и официра, такође ноказују врло слабу писменост. (120/0!').

2 Е то је врло важно и веома потребно да деца науче и запамте што је могуће више празника; и иначе их имамо „врло мало“!......