Учитељ

110

љевини Србији“. Међу тим, из францускога програма за основну наставу јасно се види шта законодавац хоће и шта жели постићи. Он тражи да дете из народне основне школе изађе здраво и физички развијено, зато га вежба у лакој и пригодној гимнастици; жели да буде интшелигеншно, за то му и предаје оне ствари које интелигенцију и развијају, а то је на првоме месту рачуница, а не Потоп, Ноје, Аврам, Исак и црквени и грађански празници; захтева да дете буде морално, зато у њему буди и развија на првоме месту човека, па онда и срце и савест у томе малом и будућем човеку, а црквене утвари оставља богословима и свештеницима. Једном речи, из нашега се програма види да се ми играмо просвете: не водећи никаква рачуна и ни мало се не бринући како ће бити томе детету доцније у животу које буде одлично знало све Потопе, Јосифе, Авраме, Исаке и Нојеве. — Са Француским програмом ствар стоји са свим друкчије. Он тражи потпуну и чврсту писменост и њихова су деца писмена“ тражи солидно знање из рачуна, и мали су Французи изванредне рачунџије (као што то богаство Француске и тврди); тражи здравље и развијеност и деца "су им здрава и развијена; тражи потпуну иншелигенцију

и има је; захтева морал, и он постоји, јер у њих и деца из основне школе воде рачуна о задатој речи, а у нас то не чине ни скупштинари и сенатори; француски законодавац жели да се у деце развија патриошизам и он им је заиста и развијен до савршенства !

Дакле, наш програм за основну наставу има 74 стране а француски само 41 страну; наш је програм (према броју становника) 1098 пута већи од францускога програма, али је он у исто време и 1098 пута празнији и плићи од програма за француске основне школе; наш је програм за једну годину млађи од францускога, па ипак непристрасно судећи, њихов програм спрам нашега стоји у истом односу као француска револуција наспрам узалудних крсташких ратова! ...: |

А све ово укратко речено значи и јасно представља

# То јасно потврђује проценат писмености у нашој земљи (21'080/0!) 2 Потврду за ово тражите у предговору књиге: „Три јавне конференције за школеку хигијену и народно просвећивање“ (1902). - и