Учитељ

Прво и прво њихова су дворишта велика и веома пространа. Ова вас величина изненађује у толико пре и више, што су земљишта у Паризу тако рећи папрено скупу. Тако службена документа одбора париске општеине: тврде да они плаћају један метар земљишта по 600—800 динара (ђ, па ипак њихова школска дворишта имају довољно простора где се деца између часова играју иу којима им се предају лака и пригодна гимнастичка вежбања. Сем великога и довољнога простора, њихова школска дворишта имају још једну веома важну хигијенску погодбу, а та је: сва су школска дворишта засађена живим дрвима (багрем, липа итд.) која лети причињавају пријатну хладовину. Осим тога, | сва су њихова школска дворишта, како по основним тако и по средњим школама асфалтирана а по врх тога асфалта посут је ситан, (у величини лешника) шљунак који не допушта да се диже ма каква прашина при најживљем трчању и скакању од стране њихових ђака који су веома живи и прилично (али учтиво) немирни.

Њихова школска дворишта имају још и једну четврту хигијенску погодбу а та је: школски прео (је ргеац) тј. са три стране ограђена лепа шупа, која је одозго покривена, а са три стране ограђена те не може ветар да пробије и да у њој буде промаја. Она је довољно велика, да се у њу могу сместити сви ђаци дотичне школе. Кад год је ружно и кишовито време, онда, деца, за време одмора уђу у ту шупу и ту се мало прошетају, измене мисли и надишу чисга ваздуха. За то се време и њихове учионице проветре. У тим шупама, кад је непогодно време, одређен наставник предаје гимнастичка вежбања. -

Сад, са ове четити хигијенске погодбе упоредите наша београдска школска дворишта, која су врло често тесна и недовољна; немају увек живог дрвећа, без шљунка (а са доста прашине, блата, рупчага итд.) и без икаквога поузданог заклона кад пада снег, киша или дува ветар, па ће вам то објаснити да се ми недовољно бринемо о нашим. школам, У таквим приликам нашим ђацима не остаје ништа

1 „Востпепћ гејав 5 А Ја тбагсашзаНоп (ез сапшпез зеојарез раг М. А. Пете сепзе ег тштејра! (1902) расе 20.