Учитељ

па

упозна као „уво“, обе дакле под самосталним појмом, доноси појам „уво“ и 2. да се свако исто као једно уво, дакле као јединица види).

Уч: Сад ћемо обоје заједно казати. То ћу ја учинити (показује на свако уво). То једно уво, и ово је једно уво. Кажите и ви то! Ћ: То ћемо још краће казати. Тако: једно уво и Ј648о уво. Кажите сви! Ђ: Једно уво и једно уво.

Овај начин описивања преставе „два“ окреће учитељ затим на · све горе-именоване ствари. (Ово описивање такође је најпре потребно, јер је оно пра-облик свију бројева, поименце сабирања је-

диницама. На овај се ничин даје детету најпре само један нов појам, али још не описивање истог, верно правилу: „Најпре ствар па _ онда реч“ и „само једну тешкоћу од једном“ Дакле на тај начин доцније постала реч „два“ добија у очима малишана једну већу вредност и чини дубљи утисак).

Јесу ли дакле сви ученици на овај подробан начин све ствари описали. Тада учитељ говори: Велики људи не кажу тако дуго: једно уво и једно уво. Они такође не кажу: једно око и једно око итд. Велики људи могу рећи сасвим краће. Ко од вас зна, како они кажу» — Ти! Ђ: Велики људи кажу „два ува“. Уча Б тако ћемо и ми учити да говоримо. Колико дакле ушију има коза Ђ: Коза има 2 уха. (Док ученик изговара реч „два“ окружава. учитељ својом руком оба уха, као да су она целина).

Тако ће се све ствари налазеће се по 2 пут означити као „два“. “ Уч: Сад ћемо уши бројати. Ја ћу вам то показати. (Показујући на уши) Један, — два! Бројте сви! Ђ: Један, — два! (При сваком | показује учитељ на једно уво. Ово показивање ради се тачно

и мирно т.ј. учитељ не показује доле, горе или поред, већ одре_ђено на предмет који се броји и задржи се на истом неколико секунада. Између оба броја прави учитеље паузу од 5—7 секунди.. Ова пауза је врло важна, јер сачува постајање многих честих погрешака. Она помаже и јасном растављању бројева. Показивањем на 1 ухо везује се јасно реч „један“, показивањем на 2. ствар реч „два“. Дете види јасно, да при показивању једне ствари мора и.

нов број рећи.) Уч: Колико је ува дакле туг — Ђ: То су, два ува. |

(Док ученик изговара реч „два“, окружује учитељ оба ува руком,

као да су једна целина. И ово је сасвим потребно, јер то спречава _ промену од 2 ствари са 2 ствари, дакле промену основног и редног

броја. Окруживањем броја чинимо ученика пажљивим, да у броју Е „ава: мора и „један“ о замишљено). -