Учитељ

159

зонта умног — једном речи без убеђења богатог по садржини, чврстог и непоколебљивог не може бити јаке воље ни карактера. А ово нам никад не може дати одво-

јено знање, по групама појава, без везе и јединства, већ

само повезаност свију знања по њиховој каузалној вези,

према њиховом односу у једну духовну целину. Концен-

трацијом наставног градива, духу се васпитаникову даје мо“ гућност не само да се у њему створи чврсто убеђење и правилан поглед на живот и природу већ се у њему обу-. хватањем свију знања и довођењем истог у извесну везу и однос, буде све врсте интереса и он ту има богат избор које ће знање узети за своју специјалну струку, пошто се, после васпитног процеса, и томе морадне посветити. Концентрација наставе дакле, не иде противу стручне спреме већ је, шта више, потпомаже, а још, по врх тога, ствара добре људе, шта је код стручног настављања остављено случају. Пошто смо видели, да се дух да мењати и ства-

рати, да му се сталним утицајем може одредити правац,

пошто смо видели и то, да је за те утицаје најмеродавније

наставно градиво у пелој васпитној радњи, на реду је да. покажемо одакле ћемо узети то градиво и како ћемо га систематисати и довести у каузални однос, па да као ре зултат добијемо чврст дух — карактерну моралну личност.

Човек је члан друштвене целине и као такав мора од-

говарати оним дужностима, које му као таквом припадају. (Он се сам налази везан за друштво и без њега се не да

ни замислити. Све симпатије и антипатије, све жеље и тежње, сва његова дела и недела манифестују се у друштвеној целини. Тим самим што је појединац у друштву, што је тако везан за њега, он у исто време мора то само дру-

штво добро познавати, мора га изучити јер тек ће њој тај

начин бити у стању, да уме ценити своја права и дужности, моћи ће да провиди све оне прилике и друштвене односе,

који везују човека за човека и да одмери своје држање у даљим односима. Да би се збиља појмило друштво, да би се разумео његов организам, морају на прво место у наставном плану, а отуда у настави, бити она знања, која се односе на познавање друштва и његових односа. У област

ових знања ушла би она знања. која говоре: